IZVORNA PORUKA: viking RR

Moja mama je ostala bez posla a do penzije ima još tri godine. Drugim rečima, naći će posao nikad, tako da joj mesečno dajem oko 300 evra jer nema drugih primanja, a često kad idemo u veći šoping kupimo joj prašak, brašno, ulje i tako to osnovno.
Brat mm-a ima tri ćerke, pa im mi uvek kad je smena sezona pomognemo tako što im svima kupimo cipele/sandale/čizme/kaputiće jer je to veliki trošak odjednom (sve puta tri), kupili smo im kompjuter i tako, uskačemo samo kad je neki veći trošak u pitanju.
Familija mora da se pomaže, ko će ako nećemo jedni drugima?

IZVORNA PORUKA: BubaMira

Mi ne pomažemo nikog , jer ne možemo ni sebi da pomognemo [sm=smiley36.gif] .

Moja mama nama pomaže , i to baš , kao i moja familija (kupovina Ninine garderobe i koječega) . Familija MM nije za komentarisanje .

IZVORNA PORUKA: Vanna81

Treba mi vase misljenje i savjet... Ja i muz zivimo u inostranstvu, ja sam i prije zivjela, muz nije on je dosao nakon sto smo se vjencali. Njegovi nisu u inostranstvu zive u kuci zajedno sa mog muza bratom i njegovom zenom i dvoje djece ali oni su odvojeni imaju svoj ulaz i svoj sprat, mi kad dodemo budemo zajedno sa svekrvom i svekrom imamo tu svoju spavacu sobu ostatak dijelimo, to ce nakad nama pripasti ali do tada sve dijelimo, dakle nista nije samo nase. Njegov brat ima svoj sprat i samo u taj sprat ulaze i za sebe i svoju porodicu se brine, za grijanje ugalj, struju, sve po pola placaju, njegov brat samo svoj dio, a svekar i svekrva svoj dio. Kad god njegov brat hoce nesto da radi na kuci, dakle krov, fasadu moraju i roditelji mog muza, stim da oni nemaju dovoljno novca pitaju uvijek nas da im pomognemo. Jer mog muza brat samo svoj dio, dakle pola placa. Mi smo ovdje u inostranstu kupili stan (niko nam nije pomogao) dakle sve na kredit koji moramo da odplacujemo, to njegovi znaju. Dakle ni dole ni ovdje nam niko nista nije dao, a jos se trazi od nas da pomazemo kad treba. Mog muza brat je u dobrom polozaju, i on i supruga dobro zaraduju, ne placaju kiriju jer su dobili citav prvi sprat, a mi dijelimo prizemlje kad dodemo na godisnji sa svekrvom i svekrom. Jednostavno mi to nije pravedno, neznam. Vise bi zeljela sebi napraviti kucu i u nju ulagati jer je odmah moja, moja cetri zida. Ovako pomazemo, ne radi se o velikoj sumi, sad smo dali 1000 eura za kupatilo, ostatak su oni sami nadoknadili sta je trebalo, za vanjska ulazna vrata itd....A njegov brat nista im ne pomaze, on samo svoj dio, oni smatraju da je to dovoljno jer oni pola placaju, da ali to pola je samo njihov dio sto su oni potrosili...Kad smo pitali za zemlju da tu pokraj te kuce sebi napravimo manju kucu, nemozemo jer papiri nisu sredeni, cak ni svekrova kuca nije na njemu, jer se sva braca nemogu dogovoriti, uzas....Dakle ni zemlje nemamo i nju bi morali kupiti pa tek onda kucu praviti. Sta vi kazete kako ovdje naj bolje postupiti. Narano moj muz zeli da pomogne svojim roditelji ako moze i kad moze, kad nemoze onda nece i kad mi imamo nesto drugo u planu onda isto nece. Ali cijelo vrijeme imati na umu da ce nam opet traziti novac...nije lako....

IZVORNA PORUKA: Vanna81

I jos nesto, moj muz kaze da on ne zeli da mu brat poslije kaze da kao moj muz nije nista ulagao i sad nema prava na to pola kuce, jer je njegov brat samo ulagao... Neznam, dakle sad svi moraju ulagati da bi imali pravo na imovinu, neznam stvarno. Ne vjerujem da bi i brat njegov pomagao roditeljima, neznam...Jednostavno moj muz kaze da ako nekad bude svoj dio htjeo prodati svom bratu onda moze vise traziti jer je i on ulagao u taj sprat dakle u pola kuce...Ne vjerujem da ce njegovom bratu ikada trebati to pola kuce, neznam...Roditelji mog muza imaju 60 godina, mi 32 a brat 36 i njegova zena 36. Mi imamo jedno dijete, sina (za sada), a brat njegov dva sina.... Kako ovdje postupiti naj bolje....Sta mislite....

IZVORNA PORUKA: ivaMark

Hm, nezgodno! Mi koji nismo u takvoj situaciji ne mozemo da ti nesto pomognemo posebno...
Ali evo mog misljenja: vi zivite u inostranstvu i predpostavljam da nikada necete ziveti u toj kuci, tu ste kupili stan i tu je sada vama dom!
A kada svekar i svekrva ne budu vise u toj kuci...i to ce se desiti jednoga dana... taj sprat ostaje vama! Mislim, glupo je praviti jos jednu kucu ako se nece u njoj ziveti... to je opet moje misljenje.. jer kuca u kojoj se ne zivi propada! Sada sve zavisi u kakvim ste odnosima sa deverom i njegovom suprugom... tj da se ne desi da vam oni tada stave kljuc u bravu i da nemate prilaza spratu!
Ponavljam: ovo je samo moje misljenje! [sm=smiley1.gif]

IZVORNA PORUKA: viking RR

Sama kažeš da si dugo u inostranstvu, što znači da ne znaš kako se u Srbiji teško živi i koliko mora da se radi za 1000 evra. Ako imate i možete, pomozite, to su mu roditelji, kome ćete ako nećete njima. Znam ni da u inostranstvu pare ne rastu na drvetu, ali ako vam baš toliko smeta što brat ne pomaže (a ako sve dele po pola nije da ne učestvuje), razgovarajte s njim.
Meni je malo nelogično da kupujete zemlju i kuću da biste imali samo kad dođete na odmor, a ovamo vam je problem da pomognete roditeljima sa par stotina ili hiljadu evra...
Porodićni odnosi su složeni, teško je sve pokriti u jednom postu, ali opet, porodica bi rebalo da je na prvom mestu.

IZVORNA PORUKA: ivaMark

Viking, u potpunosti delim tvoje misljenje [sm=bravo.gif]