Anoniman -> "Ne dam!" i dečije naivno shvatanje ljudi (24.4.2009 7:21:47)
|
Ni mi roditelji ne damo deci baš sve, ali im ne branimo da guraju kolica sa nama, uvek ćemo im dati čipsić. U zadnjih par dana Luka i ja više vremena provodimo sa decom koju on zna iz viđenja, ili ih čak ni ne zna (u dvorištu ispred zgrade, u igraonici) i imam dva primera njegovog "razočarenja" u drugu decu. 1. Bili smo u dvorištu ispred zgrade, devjčice su gurale malu beba lutku u kolicima. Pitao me je dal sme i on da gura, rekla sam da se sada seke igraju. Kada su one ostavile kolica i počele da se jure, pitao me je opet, rekla sam da mora da pita devojčicu. Kada ju je pitao, ona je rekla "NE!" Prvo je stajao koji trenutak, dok nije obradio neočekivan odgovor, onda je počeo da plače. Nije dobio kolica, ja nisam želela da se mešam, ali mi je bilo jako žao. 2. Juče u igraonici je jedan dečak jeo čipsić (one male štapiće, kao pomfrit), i Luka me je pitao dal sme da uzme bate. Opet sam rekla da mora da pita batu. Pitao je "Jel smem da uzmem jedan?", dečak je klimnuo glavom, i on je uzeo jedan (gledala sam kako je viro u kesu i uzeo samo jedan). Kasnje je pitao batu dal sme još jedan, i bata je rekao "NE!". Opet je bio neočekivan odgovor, ali nije plakao. Ovim nisam htela da kažem da su oni trebali da mu daju šta je tražio, nego... mi ih učimo da treba da dele svoje stvari sa ostalom decom, i naravno, ni moj Luka ne deli uvek i sve, često i on kaže "Ne dam!", ali nije baš navikao da drugi kažu isto. Dokle ide dečija naivnost i koliko veruju da su ljdi dobri...
|
|
|
|