Anoniman -> RE: PENZIONERI... (8.9.2010 10:57:53)
|
U trudnoći sam bila kivna na penzionere. Nisam se vozila autobusom, ali u svakom redu su morali da mi dignu pritisak. Ali, nekako, nije me to previše doticalo. Moji baka i deda su bili živi, i nekako sam uvek podrugljivo gledala te nadrndane penzose, jer sam bila ubeđena da ih niko na svetu ne voli, pa moraju negde da se iskale. Međutim, nedavno sam ostala bez auta. Prvo vreme sam se vozala taksijem, ali mi je to preskupo. Sad svaki dan, svuda, idem gradskim. Duša me nekad zaboli! Kada sam sa Nebojšom, SVI (osim tinejdžera, ali njima je to u prirodi, da budu buntovnici) ustaju da sednemo, dakle prvih 6 mesta u busu se automatski oslobodi. Dekice sa štapom, žene sa kesurinama, ma svi. A kad sam sama...uf...u svakoj bakici i dekici ja vidim moje, koji od nedavno više nisu sa nama. Moja baka je bila izuzetno vesela i vedra žena. A onda se razbolela. Nikad nije morala da ide busom nigde, ali da je morala, verovatno bi svima delovala kao nadrndana bakica koja žuri da sedne. A ona je bila...tužna, razočarana i besna na sudbinu i život, što mora da ostavi nas...ma milion koji smo je obožavali. Boleo je svaki deo tela, a nosila je taj teret kako god je znala i umela. Bolele su je kosi, jedva se držala pred kraj. I nikad nije delovala bolesno, nego tužno. I to se nekad na njenom licu moglo drukčije protumačiti. Da nije imala nas, morala bi svaki dan da ide po raznim domovima zdravlja i u Kamenicu jednom nedeljno, autobusom. Po kiši, snegu, suncu. I moj deda...bio je namćor, nije voleo ljude, ali je bio najbolji deda na svetu. Ni jedno ni drugo nikada nisu bili grubi i prosti, iako je neko, ko ih ne poznaje, mogao to da pročita sa reljefa njihovih lica. Nemojte, molim vas, grešiti dušu. Neka od 5 penzionera, samo jedan nije folirant. Neka je samo jedan morao po najvećoj vrućini da izađe, jer je njegov doktor na godišnjem, a hitno mu treba lek. Pa meni bi se srce iskidalo na komadiće da uopšte moram da razmišljam da li sam pogrešila. Ovako, ustajem svima. Kojima to nije potrebno-njima na savest. Meni je duša čista.
|
|
|
|