Vika -> RE: AD kapi (8.2.2011 22:10:40)
|
Redovni unos vitamina D Tokom prve godine života, pored kalcijuma i fosfora, svakodnevan i redovan unos vitamina D je neophodan. Njegov nedostatak uzrokuje dobro poznato oboljenje rahitis, koji, osim promena na kostima i zubima, daje i čitav niz drugih zdravstvenih problema, pre svega vezanih za imunitet. Pored ovoga, prema rezultatima najnovijih istraživanja, deca koja u najranijem uzrastu nemaju dovoljno vitamina D pokazuju u detinjstvu naglašeniju sklonost infekcijama, a kasnije nekim autoimunskim pa i malignim oboljenjima. Osnovni izvor vitamina D je njegovo stvaranje u koži pod dejstvom ultraljubičastih sunčevih zraka određene telesne dužine. Hrana, izuzimajući ribu, žumance i crnu džigericu, predstavlja relativno skroman izvor vitamina D, pa obogaćivanje pojedinih namirnica ovim vitaminom predstavlja značajan doprinos pravilnoj ishrani. Imajući u vidu činjenicu da je sunčanje veliki rizik za pojavu nekih malignih oboljenja kože, Američka akademija za pedijatriju ne samo da ne savetuje, nego i zabranjuje direktnu ekspoziciju odojčeta Suncu. Zbog toga je svakodnevni unos vitamina D u količini od 400 I.J. neophodan za zadovoljavanje potreba deteta, kako donesenog, tako i rođenog pre vremena. Ukoliko se dete isključivo hrani majčinim mlekom ili uz dohranu adaptiranom formulom, potrebno je samo dodati vitamin D. Međutim, kada se dete kompletno hrani adaptiranom formulom kravljeg mleka, dodatni unos vitamina D nije potreban, jer ga sve postojeće formule imaju dovoljno. Ishrana neadaptiranim kravljim mlekom se ne savetuje unutar prve godine života, a, ukoliko se to ipak čini, potrebno je detetu svakodnevno dodavati uz vitamin D i vitamine A i C. Unos vitamina D, kao i drugih vitamina, mora biti u okviru datih preporuka, jer kako nedovoljan, tako i preveliki unos može da dovede do ozbiljnih posledica, kao što su oštećenje krvnih sudova i stvaranje kamenaca u bubregu. Doza vitamina D od 400 I.J. se, osim u dojenačkom periodu, savetuje i detetu u drugoj i trećoj godini tokom hladnijeg polugođa. Autor: Prim.dr Marija Mladenović, mr sc med., pedijatar-neonatolog Zdravstveni centar Valjevo
|
|
|
|