|
Peace* -> RE: Hiperaktivno dete (24.10.2014 8:37:25)
|
A vapitacice me pitaju kakav je on kuci pa me onako znacajno pogledaju,
Ja sam surovo iskrena sa vaspitčicama, i uglavnom počeinjem sa "Znam da on nije cvećka...", i uglavnom prihvatam kritike na njegov račun, a onda sam nedavno shvatila da sam ja jedna od retkih koje to rade, i moje dete malo-malo krivo. [sm=zmeden.gif] Onda sam promenila pesmu. "Znam da on nije cvećka, ali nije uvek on kriv, zar ne učiteljice? On je povodljiv, ali jel on počeo? Njegova priča se ne podudara sa Vašom, a istina je negde između, zar ne?" i uvek dodam "Ja ću kod kuće da pričam sa njim, svaki dan, ali ja ne mogu sedeti sa njim u školi, i rešavati problem, to je Vaš posao".
Sve je to ok da ljudi sada tvrde da se pre uvek kritikovalo dete, a sada uvek vaspitač, i u principu, da, ima puno roditelja koji ne priznaju greške svoje dece, ali nisu ni vaspitači bezgrešni.
Ustvari, nije uopšte bitno ko je kriv, već kako ćemo rešiti.
Ja sam imala dobre sagovornike i dobre saučesnike u ispravljanju grešaka i u vrtiću i sada uškoli, tako da rešavamo u hodu.
Za sada samo učiteljica u boravku ne ume da izađe sa njim na kraj, i to me ne zanima. Nek se snađe. Ja mu kod kuće ponavljam da mora da radi ono što se od njega traži, da radi domaći, da se ne svađa sa učiteljicom, ali ne mogu ja postati autoritet umesto nje a za nju. Ako je učiteljica u školi autoritet za njega, i on je poslušan, ako je učiteljica iz boravka prošle godine uspela sa njim da nađe zajednički jezik i da ga na kraju obožava, onda neka i ova iznađe način.
|
|
|
|