|
Anoniman -> Pravila dečjeg igrališta (28.8.2010 23:17:30)
|
"Šta ćete da uradite ako drugo dete ode sa kanticom vašeg deteta, punom lopatica, grabuljica i drugih stvarčica neophodnih za veselu igru u parku? Za roditelje koji po prvi put idu u park sa aktivnim detetom, ove situacije mogu da pobude neodlučnost"
Izvor: KLIK
Iznervirala sam se kada sam ovo pročitala... kakva crna neodlučnost? Kažem lepo tuđem detetu da vrati igračke, ako ne vraća, pođem za njim, i kažem mami da vrati igračke. Isto tako ne dozvoljavam svom detetu da odnosi tuđe igračke.
NARAVNO da treba da se dele igračke dok se deca igraju, ali kada se rastajemo - svako kući nosi svoje.
Nedavno sam bila sa Lukom u igraonici, bila je sa mnom ex koleginica sa klincem. Oni su jurcali, igrali se, onda su stigli neki klinci, recimo mogu biti godinu dana stariji od Luke i koleginicinog malog. Uzeli su neke plišane zmije, i počeli da jure naše klince, i da ih udaraju. Ne mislim ja da to boli, ali ipak ne vidim ni jedan razlog za to. To je trajalo, ja gledam kroz staklo, ustanem, uđem unutra, u tom momentu čujem Luku da viče "Tetooooo, oni nas tuku!", doziva tetu koja ih "čuva" u igraonici. Ništa nisam rekla, izašla sam. Teta uzme klincima plišane zmije, klinci se naljute i pokupe one plastične loptice, i kreću opet da jure naše klince i da ih gađaju... uđem opet i kažem ženi da reguliše situaciju ili da mi kaže ko su njihovi roditelji pa ću ja da rešim. Teta zabrani da se raznose loptice.
Vrhunac, vidim teta hvata jednog od starijih klinaca za ruku i izvodi ga mami, i kaže "Žao mi je, on neće moći više u igraonicu, ne sluša me, upravo je davio onog dečaka!" pokazujući na Luku! [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley35.gif[/image]
U tom smislu, ovaj texta "Prirodno je da se odnosimo zaštitnički prema vlastitoj deci pa vas sledeća hipotetska situacija može zaista iznervirati: čujete drugog roditelja kako prekorava vaše dete zato što baca pesak uokolo ili se gura. Ali, nemojte da se nervirate i na to gledajte ovako: ako drugi roditelj ima snage i volje da pouči vaše dete kako treba da se ponaša istovremeno rizikujući izliv gneva preterano oset_ljive majke, možete biti sigurni da je prekor bio i više nego zaslužen. A kako vi niste videli šta dete radi, vaš jedini odgovor trebalo bi da bude: „Hvala vam što ste to rešili, cenim vaš trud.“" me takođe ljuti.
A ovo "Ako drugo dete udari vaše dete u parku, slobodno mu recite: „Tako se ne ponaša! Gde ti je mama?“ Ako nije u blizini, recite: „Sedni ovde dok ti se mama ne vrati pa ćemo da popričamo o ovome.“"... ja svoje dete učim da nikoga ne dira prvi, ali da nikada ne ostaje dužan. Naravno da nekada on prvi počne, ali tada ćete od mene čuti kako prekoravam Luku i bodrim drugo dete da mu vrati.
Nedavno smo bili na nekom krštenju, Luka je uporno začikavao dva starija dečaka. Smirivala sam ga, kažnjavala, prekoravala, ma sve mi je obećao i sve opet ponovo kao da se nismo dogovorili. Do kraja sam prišla mami tih dečaka i rekla "Molim Vas, pustite ih, neka mu vrate, ja nisam više pametna kako da ga smirim. Valjda kada bi dobio povratnu bi shvatio da su oni stariji i jači!"
|
|
|
|