Torbica
|
Nista, tu smo da im pruzimo podrsku. Moji jedno vreme nisu hteli bez onog nocnog svetla da zaspu, ali bih ga ja gasila kasnije jer je bitno da se spava u potpunom mraku, zbog hormona... A i to je proslo. Cerka je govorila, ima nesto na zidu, bojim se zida!!  Ali opet, to nije bilo povezano sa vrticem, ja mislim... Niko nije pravio nocni program prilikom adaptacije na vrtic....
Necu nikad zaboraviti, kako sam bila down.... Ona 11 meseci, ja na posao.. I upisala sam je u privatni vrtic, bio je april. Tokom marta smo otisli da se dogovorimo sta i kako, i vlasnica kad je videla da ona ode i ne okrece se za nama, rece, ne treba adaptacija, samo vi nju dovedite odmah na ceo dan!  Nisam bila odusevljena a sa druge strane - valjda zna zena sta prica... Uglavnom, poslusala sam je. Posto sam isla za Bg, dovela sam je prvu, joj sto mi je to bilo tesko, polumracak, ona sama, medjutim, ode ona i ne okrenu se za mnom.. Bila sam na iglama... A dete mi je najnormalnije jelo/spavalo, pritom jos uvek je imala dnevni/vecernji podoj, do skoro 15 meseci.. I nikad bukvalno nikad nije plakala ili bilo sta. U septembru smo je prebacili u drzavni. I eto bez adaptacije! Tako da stvarno mislim da je sve individualno.
Djole je krenuo u aprilu, u decembru napunio godinu ali zbog tog povremenog herpesa koji mu je izlazio, cekali smo prolece, tako da je bila druga polovina aprila, posle prolecnog raspusta, negde 17-18.4. Imao je dva dana adaptaciju, do uzine i treci dan je spavao. On je i dan danas moje najprivrzenije dete i najsenzitivnije i njemu je znala poteci suza i znala sam da sedim sa njim ispred vrata dok ne bude spreman.
A ovaj treci, regularno od septembra isao sve po redu, tako da sam videla kako to kao treba da izgleda, ali on je takav dzambas da sa njim je to sve bilo lako, sa 14 meseci je krenuo..
_____________________________
Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle
|
. Ja sam htela samo reci i kao utehu drugim roditeljima da znam sta znaci kad se dete budi u bunilu, tj dreci najstrasnije kao da ga kolju a ne mozes pomoci svojim prisustvom odnosno izgleda kao da ne pomazes time sto govoris "tu je mama tu je mama" jer se kao sto rekoh to hipersenzitivnoj deci prosto desava, a oni svega toga nisu svesni, ne znaju gde su, nisu u budnom stanju, ne mozes da ih razbudis, ne znas sta ti je ciniti. Ti ne mozes da zamislis jer nisi nikad dozivela tako nesto. Eto Adulence se to desilo jednom sa Ivom pa se zena sva izbezumila, zamisli da se to desava svaku noc (a nama se dosta dugo desavalo to bukvalno svaku noc). Srecom nije nikakav poremecaj ali se to desava deci u malom procentu ajd tako da kazem, izmedju 3-5% dece se budi tako vrlo brzo nakon zaspivanja. Ne cine roditelji nista pogresno, postoji rutina vecernja, uvod u spavanje i sve ostalo ali neki malci tako ispoljavaju svoj dan i ponovo ga prezivljavaju a mozak intenzivno radi. Kako se produzava sa rastom i REM faza tako sve to i nestaje. Odnosno bebama se smenjuje cvrst i lak san u toku noci nekoliko puta. Kako centralni nervni sistem sazreva sve manje i manje bi trebalo da bude takvih situacija, kao sto i jeste slucaj kod nas. Ali kad su takve promene u zivotu i kad dozivljavaju neki stres kod takve dece je za ocekivati da ce biti "nocnih epizoda". I ne mozes mi reci ni ti ni bilo ko drugi da ti dete place najstrasnije, da bi samo rekla šššš i ne bi dete uzela u narucje
. 
Odštampaj
