guppy RR
|
Mi smo planirali venčanje duži period, ali s obzirom, da sam ja bila u Sloveniji a muž u Srbiji, planiranje je više ličilo na "kad smo u NS, moramo da uradimo SVE" 
A išlo je ovako...
Moja porodica se skupila u jednom gradu. Tu smo ugostili naše prijatelje, dok su muževi bili u Novom Sadu. Oko 11 ujutro su se oni napakovali u kola, kroz prozor prvog auta stavili ogromnu srpsku zastavu i ajd' po mladu (1,5 - 2 sata vožnje)
U ulici smo imali idealan raspored parkiranja, tako da su oni parkirali skroooooz na kraju ulice i morali su celooooom ulicom da prođu sa zastavom na čelu i trubačima, da dođu do nas. Predivno. Trubači su tukli dok nisu došli do kapije, a tamo uobičajena razmena mišljenja starog svata našeg/njihovog, dok nisu utvrdili po šta su došli  . Uz to rukovanje, menja se rakija, stavlja se barjak preko kapije, na vrh njega stoji jabuka, u koju moja majka zabada dukate. Na barjak se kačio svadbeni peškir... sve peškire je ručno izradila moja baka.
I tako ulazi moja buduća familija, skupe se oko vrata kuće da kupe mladu. Prvo izlazi jedna mlada, kojoj su dali milijon (šampanjac sa tim imenom hehe). Izlazi druga, ni ta im nije po volji, za nju daju gomilu zlata (kupili smo čokoladice u zlatnoj foliji). A onda izlazi treća, pazi, to sam ja , za koju se ne traži novac, već kumov glas... ja naime nisam htela da me neko kupi "parama", već da se za mene zapeva pesma. I tako kum iz sveg grla uz pratnju harmonike i kasnije trubača, otpeva mi "Izađi mala, izađi mala, izaaađi bar na čassss, hoću da te vidim, hoću da te ljubim, hoću da ti čujem glas" :)) I tu ja izlazim, narod se razveseli hehehe, i kimnem mom bratu koji me prodavao da pesma valja i da je to to.
Tom prilikom muževa rodbina ulazi u kući, vezujem im peškire, darujem ih poklonima. Moj tata nazdravi svima i poželi nam sreću u braku... i tako mi čekamo trenutak uz goste, da se popakujemo i vratimo u NS.
Dva sata, sa zastavom na čelu kolone, vozimo se u Novi Sad... Najlepša vožnja, puna leptirića u stomaku, znajući, da ideš na ono pravo . Parkiramo pred matičarem, tamo uobičajena ceremonija, posle matičara se slikamo na onom malom trgu pored i krenemo u hotel.
Tamo smo od običaja imali ples sa mladom.. Cipelu nisu uspeli da mi ukradu, jer sam ih sakrila iza zavese kad su me bolele noge. Oko 23.00 ponovo smo doveli trubače, oko ponoći je bila torta, pa ples sa mladom.. posle kojeg me mužić kidnapovao u sobu, da se presvučem u drugu haljinu. Da sam mogla, ostala bi u venčanici, jer sam se osećala FENOMENALNO!. Više o venčanici u drugoj temi
U glavnom... NEMAM REČI na svadbu... Svi su bili jako veseli, niko se nije napio, a mlada je plesala celu noooooć
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Imam suvise veliku tremu. 
