|
Queen Lady -> RE: Prekinuto prijateljstvo (6.3.2018 18:32:49)
|
Jao zene, samo sto se nisam rasplakala. Ajde da osvezim temu sa mojom pricom, a i volela bih da cujem od clanica koje su vec pisale na ovoj temi, da li su uspele da stupe u kontakt sa starim drugaricama,
U osnovnoj skoli sam imala jednu drugaricu Ivanu sa kojom sam bila nerazdvojna. U petom razredu sam promenila osnovnu skolu jer sam se preselila na drugi kraj grada. Na zalost sa tom drugaricom sam izgubila svaki kontakt. Igrom slucaja posle jedno tri godine naletim na drugu drugaricu Cecu iz stare skole, sa njom sam neko vreme bila u kontaktu i od nje sam uspela da nabavim br tel od te drugarice Ivane. Ja puna nade da cemo obnoviti to drugarstvo, posaljem joj poruku, napisem ko sam, a od nje dobijem odgovor: Dobro si se setila. Mene ta recenica pogodi, ali sam precutala (ja sam ipak uspela da dodjem do njenog broja i javila joj se). Duze vreme, jedno par meseci sam joj slala poruke da se vidimo , dogovorimo se sve i dan pre nego treba da se vidimo, ja joj pustim por da li vazi dogovor, uvek sam dobijala odg da joj je nesto iskrslo i da ne moze. Tako me je vise puta ispalila i vise joj nisam slala por, a ona nikada nije poslala poruku prva.
I dan danas mi je tesko, jer smo bas bile vezane, ali sam naucila da zivim sa tim. U tom novom kraju, gde sam se preselila, sam se druzila sa danasnjom kumom (koja je otisla za Belgiju). Ubrzo nakon njenog odlaska u belgiju, ja sam se verila, posle par meseci pocela da zivim sa muzem i koliko god da smo cukale preko e-mailova, skyp-a, face-a, nisam uspela da odrzim uzivo veu sa njom (preko skyp-a) jer mi je sveki non stop visila nad glavom i gledala sta radim po racunaru, prisluskivala iza zatvorenih vrata. U medjuvremenu je ona pocela da radi, ucenje njihovog jezika i vremenom smo otanjile sa kontaktom. Cujemo se i dalje, ali retko kad, vidimo se svaki put kada dodje za Srbiju (ja na zalost nisam jos u mogucnosti da odem kod nje u Belgiju), ali mi mnogo nedostaju razgovori sa njom. Jedno vreme smo dosta slale mailove jedna drugoj (vise kao pisma), ali toga vec odavno nema. I bas mi nedostaju razgovori sa njom, gledanje filmova... Imam osecaj da smo se odaljile i bas mi je tesko zbog toga...
U srednjoj skoli sam pocela da se druzim sa jednom drugaricom i takodje smo bile nerazdvojne, izlazile, ma haos sta smo radile. Upise ona pravni, ja pocnem da radim, nas dve i dalje nerazdvojne. Odustane ona od prava, upise visu informatiku. I tada se sve promenilo. Novo drustvo sa faksa, ja pocela da radim u drugoj firmi, upoznala sadasnjeg muza. Koliko god da sam je zvala da se vidimo, nikad nije imala vremena. Za jednu NG me ispalila, na kraju sam saznala gde je bila (slagala me gde je bila) i od tog saznanja je ona mene jos vise pocela da izbegava. Prodje jedno dve tri god, javim se ja njoj na face-u, odemo na kafu. Ja presla preko svega, ispricamo se nas dve kao da nista nije bilo. Bila mi je na svadbi, videle se par puta kada sam bila trudna. Kada sam se porodila, od nje ni traga ni glasa. U medjuvremenu dok sam bila trudna bila u vezi sa najboljim drugarom mog muza. Raskinu oni, nje nema ni da mi se javi. Prosle god cujem da se udala. Par puta sam joj slala por i na mob i na face, ma nista, kao da nije ziva. Cestitala joj sto se udala i vise nisam pokusavala da je kontaktiram. Jednostavno, vidim da ona ne zeli nikakav odnos sa mnom. Bilo je tu jos mnogo toga, bila sam spremna preko svega da predjem, ali ona ocigledno nije zelela ili sta vec. Imam jednu drugaricu (sem kume) koja je na 5 min od mene, ali ce i ona brzo van zemlje, nju sam upoznala na face-u pre 8 god i kao da se znamo 100 god. Vidjamo se na zalost jednom god, i sa njom sam mogla o svemu da pricam. I da vam kazem zene, bas mi fali bar jedna zenska osoba sa kojom mogu o svemu da pricam, da se izjadam, koja ce da me razume, makar to bilo i dopisivanje preko maila.
Izvinite na ovolikom postu.
|
|
|
|