aleks87
|
Cao drage mame
Vec godinu dana obilazim razne forume, iscitavam tekstove i konacno sam reslia da napisem i nas mali tekst... Trudnoca bila uredna sve do drugog ekspertnog uzv...Tog dana su nam rekli da je na meni Sofijin izbor i da to nije lako... Nisam nista razumela, samo sam gledala u ekran na kome se moja beba videla . Rekli su da ce obavestiti betaniju da cemo jos nocas doci... Ako ne, onda svakako da se javim ujutru na konzilijum... Ujutru na konzilijumu tri lekara se dogovaraju, konsultuju i govore mi da moja beba nece preziveti vikend,tj da ce ona umreti u meni jos taj dan. Da budem spremna na to jer je stanje kriticno... Protok kroz pupcanik izuzetno los, krv skoro i ne prolazi, kiseonik i hrana ne dolaze u dovoljnim kolicinama do moje malene...Krece pakao... Sve smo radili, kordocintezu, mirovanje, moj gin. mi je dala aspirin da malo razredi krv pa da barem nesto dodje od hrane.... Dr u betaniji davno odustali od nas, dolazimo svaki drugi dan cisto da poslusaju da li ima tonova... Meni dr kaze : Ja davidim nadu ja bih se maksimalno borila, ali ovde nade nema... Pa zaboga imate 24 godine, mladi ste , bice jos dece... :) Ja govorim kako znam da postoje neke injekcije za krv i da se lezi 3 nedelje... DR meni : Ali gospodjo vama to ne treba , beba nece preziveti...
Ostavljam i cigare, inace sam bila strastveni pusac, odlucujem da cu uraditi sve sto je do mene da je donesem na svet. Poslednji konzilijum posle 4,5 nedelje od dijagnoze. Dr mi daju statistiku : 10% da ce preziveti, 3%da ce biti normalna, tj najverovatnije c e biti slepa, mentalno retardirana ili u kolicima. Da li je zadrzavam pa da umre u meni, da li idem
na komisiju pa da rodim "mrtvu" bebu ili idemo na zivu bebu. Idemo na zivu bebu, to je moja konacna odluka... Dakle spremam se na sve... Molim se Bogu i sve je u njegovim rukama... toliko ljudi se molilo za nju... Anja se rodila u 30+1 sa 690g 31cm. Dobila je 6/8. Bila je u inkubatoru dva i po meseca, ja sam sa njom u bolnici bila 6nedelja, dobijala je moje mleko. Sada ima deset meseci , nedavno je pocela da sedi samostalno, odustali smo od vezbica po vojti, radili smo ih 4 meseca. Ali radimo vezbe za sedenje, okretanje itd... Veseliju devojcicu nisam videla u zivotu :) Jedino sto polako napreduje jer nece bas da jede kao ostala deca ali je zdrava , krvna slika skoro pa savrsena :) I tako da sam dobila moju devojcicu iako su svi govorili da ce umreti... Ima ih jako puno u poslednje vreme, takvih boraca poput moje Anje :) Veliki pozdrav za sve mame i samo budite jake za njih,tj ugledajte se na njih i crpite snagu iz njihovih pogleda, osmeha
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
