Didy
|
Moja sestra je naučila mog sestrića sa godinu dana da ide na nošu i skinuli su pelene. Tad je krenuo u jaslice i vaspitačice nisu htele da ga stavljaju na nošu, tj. nisu htele dodatnu obavezu, iako je on u to vreme već znao da izgovori dosta reči i jasno da kaže da mora na nošu i da ode po nju. Znam da je sestra bila jako ljuta, ali nije imala izbora jer je to bilo jedino mesto gde je mogla ostaviti dete dok je na poslu (nema privatnih jaslica). Tek sledećeg leta (kad je on imao pune 2 godine) su skinuli pelenu. Sećam se da je bila jako ljuta, potpuno je razumem.
Moja mama je Stefanu kupila nošu kad je počeo da sedi, recimo sa 6 meseci, ne sećam se tačno. Ja sam je ostavila i nisam još planirala da ga stavljam. Jednom je ona došla i rekla: "Hajde da probamo da vidimo kako će reagovati". Stavile smo ga na nošu i sele na pod pored njega. On se igrao nekom igračkom i noša je počela da svira jer je on tad piškio. Mi smo počele da vičemo: "Bravo!" i baš smo se iskreno obradovale. Posle toga sam počela ujutro i uveče da ga stavljam na nošu, ne duže od 10 minuta, često ni toliko. Ne znam da li je shvatio zbog tog senzora da će noša svirati ako kaki ili piški, ali skoro uvek od tad je on bar nešto obavio na noši. Zaista ga nisam forsirala, već nam je to postao ritual, on se nije bunio, a posle se navikao. Obično čim sedne, počne da piški i kaki. Ili ga pitam: "Kako Stefan kaki?" i on počne da se napreže. Dešavalo se čak da smo negde van kuće ceo dan i on ne kaki. Čim dođemo kući, stavim ga na nošu i on se odmah baš obilno iskaki, tako da sam ja stekla neki utisak da je on počeo i da trpi, tj. da je shavtio da mu je lepše da se iskaki u nošu nego da ima prljavu pelenu.
Naravno da nisam mislila da će se sa 6 meseci odvići od pelena, ali mi je bilo mnogo lakše da ga stavim na nošu i da operem nošu posle, nego da razmazujem po njemu vlažnim maramicama ili da ga nosim pod tuš svaki put kad se ukaki. I znatno smo manje pelena počeli trošiti.
Sad ga stavljam na nošu obavezno ujutro čim ustane i uveče pre kupanja i pre dnevnog spavanja, tj. svaki put kad mu menjam pelenu, stavim ga na nošu makar na kratko. Nikad se ne buni, najčešće ga i samog ostavim, a ja za to vreme skoknem da nešto drugo uradim. Hoću da kažem, ne moram da sedim pored njega, već mu dam neku igračku ili knjižicu i njemu je to postalo normalno, nema otpor i ne buni se. Vrlo često zna da kaže kaka i da sam ode po nošu, pa ga tad stavim i zaista kaki. Nekad i ne kaže, pa kad vidim da se napreže, kažem: "Hajde brzo na nošu" i on sam otrči po nju i trpi dok ga ne stavim da sedne. Ne znam koliko smo daleko ili blizu skidanju pelena, ali nije mi previše važno. Drago mi je da on ima pozitivan odnos prema noši, da zna zašta služi i da mi ponekad signalizira da hoće da kaki. Obe bake imaju nošu, pa i tamo ide na nošu kad menjamo pelenu. I kad god smo išli negde na putovanje, nosili smo i nošu. Kad smo kod nekog ko takođe ima malo dete, pozajmimo njihovu nošu.
Nisam se pokajala što sam ga tako rano počela stavljati, najverovatnije ću tako i sa drugim detetom... jednog dana...
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
), nabrajala redom bate i seke i pricala mu da svi kake u nosu. Prvih 15 minuta je vise stojao nego sedeo. Pa je onda vise sedeo nego stojao. Poslednjih 5 minuta (sve ukupno je trajalo pola sata) je sedeo, i onda se ispiskio i kakio.Pocela sam da placem od srece. 
Svaka čast!
.
)
