|
prase -> RE: Koliko verujete lekarima? (23.3.2009 18:50:35)
|
Ja sam odlučila da verujem lekarima do kojih dođem sama, tj. po preporuci, a da uključim sve senzore za budalaštine kada idem "regularnim putem". Evo samo šta se meni izdogađalo dok nije bilo privatnih lekara pa sam bila osuđena na to gde me pošalje uput...
Jedan hirurg je mi je zakazao operaciju kako bi odstranio zalutali krvni sud koji je dva dana pre zakazane operacije sam otpao bez posledica. Valjda čovek voli da secka, zato je hirurg. Što bi rekla moja svekrva: "Nikada ne reci hirurgu da te nešto boli, jer će ti to odseći" [sm=smiley36.gif]
Drugi hirurg nije hteo da mi zakrpi rascvetano koleno, sa rečima da ću imati baš lep ožiljak na tom mestu (prethodno je bio odlučio da još malo raseče tamo gde se samo nije rascvetalo da bi šavovi "bolje držali" - medicinska sestra ga jedva odgovorila od toga). Rekao je ako budem manekenka da odem kod kolege plastičara da mi pokrije ožiljak?! Rana je pucala i nakon par nedelja, jadna majka mi je sipala antibiotike da se ne inficira... Zašto? Zato što bi kako god okreneš opet stigla na sto istom onom hirurgu...
Razni dermatolozi su na meni mesecima isprobavali svoje kortizonske kreme, zbog kojih sam dobila strije po bokovima sa 12 godina i zbog kojih idem na depilaciju svake 3 nedelje. Problem je rešen bornom kremom sa AD kapima (o ovome sam već pisala negde, pa ne bih da dužim priču o tome koliko je ceo taj period bio grozan za mene). Mamu su proglasili ludakom što je povezala strije sa tim kremama, danas je to opštepoznato da se one mogu pojaviti kao posledica... i na sve to, ako mi je koža takva - što onda nemam ni jednu strijicu kao posledicu trudnoće na abdomenu i leđima?
Čuveni stomatolog je hteo da mi izvadi "dvojke" u gornjoj vilici, kako bi lakše zubi došli na svoje mesto uz pomoć protezice na skidanje - jedva smo pobegli, a i dan danas razmišljam kako bi mi zubi izgledali da imam "1" pa "3"...
Na sve pristajem, ali da se vratim u ta "daj šta daš" vremena bez privatnih lekara nikako. Nikada neću zaboraviti scenu iz Instituta za majku i dete... Mama i ja smo čekale u redu da predamo knjižicu, valjda su mi vadili neke konce tada. Ispred nas žena sa detetom od jedno 2-3 godine. U nekom momentu, žena skida detetu kapicu a ispod kape... komadi stakla štrče detetu iz glave!!! Mama poludela, počela da viče, kako može ta žena tako smireno da čeka sa detetom u tom stanju i onda je čula priču... Vaspitačica je otvarala prozor u zabavištu i on se razbio, staklo palo detetu na glavu. Hitna pomoć nije htela da dođe, rekoše neka roditelji odvedu dete negde. Zvali su kući i tamo se čuli sa babom koja je zvala majku na posao. Majka je stigla sa drugog kraja grada posle ne-znam-ni-ja-koliko i uzela dete. Ne sećam se gde je prvo otišla, tamo joj rekoše da ne može bez uputa. Vratila se kod pedijatra i odčekala ceo red - niko nije hteo da je pusti preko reda. Uzela uput i došla u IMD (nakon 10-ak sati od trenutka padanja stakla detetu na glavu). Ni tu nisu hteli da je puste preko reda, ni da saslušaju zašto bi trebalo, a ona više jednostavno nije imala snage... Onda je mama uzela dete, prošla pored šaltera i pravo kod hirurga, tamo je urlala dok dete nije zbrinuto. Žena je bila toliko izgubljena da je nastavila da stoji u redu...
|
|
|
|