|
Jele -> RE: Dadilja & baka-deka servis (29.6.2010 12:08:22)
|
Moram nešto da vas pitam, možda će to vama zvučati čudno, ali mene eto muči. Naime Uroša čuvaju baba i deda i svesna sam da mi je to velika pomoć i da je super što ne mora u jaslice da kupi viruse, itd. Sve znam, o svemu sam razmišljala. Uglavnom, moja mama je jedna izuzetno odgovorna, umerena i odmerena osoba i u nju imam potpuno poverenje, bezuslovno. Što se mog tate tiče, ja znam da on obožava Uroša, itd., ali je isto tako posebna priča, u svemu preteruje... Uspali se kao dete pa zapinje i posrće (a ima blizu 65 godina), pa mi je frka da ne nagazi ili ne padne sa Urošem, ne gleda kada prelazi ulicu ili izlazi na biciklističku stazu pod parolom ''ja sam sa detetom, svet je dužan da stane oko nas'', moram da ga teram da pere ruke kada su mu prljave a hoće da džapa Uroša, meša se u sve, otima mi dete, gura se gde treba i gde ne treba, kao da mi uzima dete, bukvalno pretera kao da je on otac što me izluđuje, krišom radi stvari koje zabranjujem, ne znam, to me toliko opterećuje, da se jako nerviram i brinem, pogotovo kada su njih dvojica sami u šetnji, jer baba ne može uvek sa njima... Sećam se prvog dana mog posla i koliko mi je bilo teško jer sam pre toga sa Urošem godinu i nešto dana bila nerazdvojna svaki dan... Uglavnom, skoro sam 'preplakala' ceo dan na poslu i jedva čekala da ga vidim.. Odemo da ga pokupimo kod babe i dede i u moj prvi takav intiman i osetljiv trenutak za koji mi je bilo potrebno da zagrlim svoje dete, ugura se ko: naravo moj tata. Skreće mu pažnju na sebe, hoće da ga uzme, gura se umesto mene do njega, neverovano, ne mogu vam opisati koliko me je to iznerviralo... Nadam se da sam vam dobro dočarala ono što osećam i da ste me dobro razumele, pa me interesuje da li neko ima slična iskustva i kako se bori sa tim. Moram da napomenem da se sa mojim ocem teško može normalno razgovarati, svađamo se ceo život.
|
|
|
|