|
jelena038 -> RE: Problemi u Srbiji (19.4.2011 19:11:52)
|
Moram da porucim Bubi da ne moze da generalizuje tako osetljivo pitanje kao sto je pitanje imovine ljudi sa Kosova. Da bi o tome bilo ko mogao da govori, treba da zna nekoliko stvari. Pre svega, kakvi god bili, mi odozdo smo naucili od Siptara neke stvari koje ne bi bilo lose da nauce i ljudi iz severnijih krajeva. Jedna od tih stvari je da kad je nekome veselje, ili zalost, svi se skupe i nose mu sta imaju. Druga je ta da se kuca poslednja prodaje. A treca, da rec, ili obecanje, imaju neko znacenje, a ne predstavljaju radost za ludaka, kako stara srpska poslovica kaze.
Kada su dolazile izbeglice iz Bosne i Hrvatske na Kosovo, mogli smo da cujemo ko ih je gde kako primio. Moglo je da se cuje i to da su ispraceni na jug sa opstim misljenjem " samo su nam samo jos oni falili na svu nasu bedu". Na Kosovu su skoro svi dobili posao i nastavili da rade sa makar po jednim zaposlenim u kuci, a ogroman broj porodica (makar sve koje sam ja upoznala) su pre progona Srba sa Kosova dobili i iskoristili mogucnost da se odsele van zemlje. Na Siptare nisu mogli da se naviknu, i to razumem, ali potpisujem da su se Srbi sa Kosova prema svojim gostima poneli kao ljudi i braca. U mojoj kuci je cetiri godine ziveo covek iz Knina, nije placao kiriju, sad je u Americi i nadam se da nas se seti po dobru. Nas niko nije docekao u Sumadiji, osim nasih, davno otislih rodjaka. Sa Kosova. Nismo placali kiriju, jer smo imali svoju kucu. Imali smo tri kuce, u tom trenutku, i stan. Stara porodicna imovina, koja se NE PRODAJE dok ti zivot deteta ne dodje u pitanje. Ziveli smo od plate, vozili obicna kola, ko god je imao prilike da dodje na Kosovo pre '99. mogao je da vidi da se zivot nije razlikovao od zivota u ostalim krajevima zemlje, osim sto smo svi radili (ko god je zeleo da zivi na Kosovu mogao je dobiti i stan i posao, ali niko nije hteo, od silnih patriota) i sto smo se smejali i druzili. I to smo naucili od Siptara, to sada znam, jer sam tek u Bosni to ponovo videla. Valjda se ljudi u sredinama gde se susrecu tako razlicite kulture nauce da tolerisu razlike, pa i da pokupe ono sto im se dopada.
Elem, kada smo primorani da odemo, ti isti Siptari su makar hteli da kupe imovinu od Srba, a kako vecina ljudi nije sem tih kuca imala nista i nikoga u Srbiji, prodali su imovinu, ne zeleci da opet spadne na grbacu onima koji na svu svoju bedu, hrane jos i izbeglice iz Bosne i Hrvatske, i sebi obezbedili ono sto im treba. Da im generacije dedova unazad nisu cuvali te kuce i stanove, da su ih kockali, prodavali, preprodavali i "ulagali" u kojekakve biznise i projekte, ne bi ti ljudi imali ni za dve godine zivota. Pitajte mene, znam koliko traju te pare.
O lopovima i tatinim sinovima ne bih. Mislim da se svaka varos u Srbiji moze pohvaliti takvima i ne znam zbog cega bi neko u tatinom bogatascicu koji ima dzip i stan video samo "dete sa Kosova"? O toj deci mogu da kazem jos i to, da su svi obrazovani, da gde god su otisli van granice zemlje cenjeni su i uspesni i da smo naucili da je jedino sto covek ima - znanje i dom.
Moji roditelji imaju tri skolovane cerke. Do pre godinu dana samo je mama radila, sada hvala bogu, rade i sestre. Nase je bilo da ucimo, njihovo da rade. Kada zavrsimo skolu, pustaju nas u zivot kao ptice mlade kad nauce da lete. Neko ima vise srece, neko manje, ali verujte, siromastvo, u kom smo bili, nemojte misliti da nismo, siromastvo je deset puta lakse od ljudske pakosti i ljubomore.
No, nasem coveku nikad ugoditi.. Da smo dosli bez igde iceg, bili bi duplo zlo, sa prethodnim izbeglicama. Posto smo dosli sa dovoljno sredtstava da mozemo sami da zivimo i nikom ne budemo na teretu, i malo otvorili kofere i pokazali porodicni nakit, daj da ih proglasimo za olos.
Molim vas da pre nego napisete generalni zakljucak o necemu razmislite na osnovu cega ste do njega dosli. Meni je, eto, ipak drago sto mi, sa Kosova, nismo bili u prilici da vam pokazemo kako se odnosi prema ljudima koji su izgubili jedinu svetinju, i sto ti ljudi niste bili vi. Ne ponovilo se nikom i nikada.
Bubo, znam da nisi mislila nista lose, posebno ne o meni, ne primam to licno, ali mislim da to o cemu ti pricas nema veze sa tim odakle je neko. Ovakvim stavom mene si rasplakala, setila sam se svoje drugarice koja je poginula u teroristickom napadu, vracajuci se sa ispita na to isto Kosovo, jer nije imala nikoga i nista u Srbiji. A bila je djak generacije. Neka misli ko sta hoce, ali ja bih dusu djavolu prodala da vratim, da je moglo biti drugacije, da je imala, prodala i sepurila se po nekom Beogradu u nekim skupim kolima. Umesto toga, nema je.
|
|
|
|