Novosadjanka T. -> RE: Kajanje (8.4.2010 1:45:02)
|
Kajem...mala je rec za ono sto ja osecam. Imam troje dece i obozavam ih. Uradila sam prosle godine abortus i gorko se kajem. Svaki dan je tezak, svaki minut, sekund...A sto sam to uradila? Ubila svoje nerodjeno dete? Nisu se culi otkucaji srca u 6 nedelji. Dala sam sebi za pravo da se igram Boga. Kako sam sebi u lice pljunula. Nisam dala sansu tom malom andjelu da ozivi, nisam sacekala jos 1 nedelju. Podlegla sam uticaju okoline, mojih "najblizih". Svi su govoriliSta ce ti cetvrto?Vidis da nesto ne valja! Nije vreme, nema se... Kakva sam budala bila. Kakav monstrum. Imam 31 godinu i nikome nije jasno kako sam mogla da udjem u klimaks. Doktori kazu da je hormosnki poremecaj, slezu ramenima, cesu se po glavi, kazu da je od stresa. I to kakvog stresa. Ubila sam svoje nerodjeno dete. kajem se, svakog dana, minute, sekunde. Da mogu vristala bi, urlala... Vristi moja prazna materica, samo je ja cujem. Boli me svaki deo duse i srca, a suze teku i teku neprestano. Najteze je kada padne noc, bojim se da zaspim, sanjam stomak, osecam mrda se... a ja uzivam. Sanjam da sa mojih troje andjela oslukujemo bebu u stomaku, pricaju u stomak, pevaju, ja se smejem. Budjenje je bolno svakog jutra isto. Kajem, mala je to rec.
|
|
|
|