pepino
|
Vec duze vrijeme razmisljam da li da napisem ista na ovu temu,pa ajde sad cu,mozda cu biti gruba i ako se ogrijesim Bog nek mi oprosti,ako grijesim.... Naime ja imam komsinicu(zivi u zgradi u kojoj sam i ja zivjela dok se nisam udala) koja ima 4 djece,najstarija cerka ima Daunov sindrom,sad ima oko 21 godinu,cini mi se! Nakon nje je rodila jos 2 cerke i 1 sina! Kao mala je kasnila za ,,normalnom,, zdravom djecom,kasnije je prohodala,kasnije je pocela da prica,teze,manje razumljivo od druge djece,ali je bila ,,strasna,, svi smo je obozavali,kao i ostala djeca sa Daunovim sindromom jako je umiljata... Sa nekih 6-7 godina otprilike je cula psovke,pa joj je bilo to zanimljivo,smijali su joj se,a ona je jos vise izvodila karafeke.... Ali njena majka(dohvaticu se zene jer nikada necu razumjeti takve ljude),naime majka joj je domacica,otac radi,uopste se nije posvetila njoj,po cijeli dan je sama u kuci,mama zuji oko zgrade,sjedi sa zenama,tracari,nju bukvalno izvede jednom-dvaput godisnje,mozda i rjedje,bar ja je nisam vidjela cesce... Za ustanovu koja je za tu djecu nije htjela ni da cuje,kao ne moze se ona rzdvojiti od nje,ljudi pa zar toj sada djevojci nije bilo bolje da su je tamo ostavili,da se brinu o njoj!? Znam da nigdje uslovi nisu idealni,ali ljudi moji tamo bi bila sa djecom koja su ista ona,koja bi je prihvatila,ucila bi da crta,pise,ona sad skroz slabo govori,prica neke rijeci i to jako nerazumno,tepa,dusa me zaboli za tim djetetom,a o njenoj majci nemam nista pozitivno da kazem,nazalost! Uzas!!!!
|