Anoniman
|
No, dok ne odputujem kod lu  , da vam ispričam kako je to kod mene i Luke.
Uglavnom idemo u Dunavski park, jer nam je najbliži. Dal je to najleši novosadski park ili ne, zavisi od toga šta tražite u parku. Ako tražite malo divljine, bolje pođite u Limanski ili Futoški park. Dunavski je sređen, u samom centru grada. Ima jezerce sa labudovima (ne znam zašto obezbeđenje dozvoljava hranjenje istih kada do kraja i kese od čipsa završe u jezeru  ). Ima igralište, međutim, tobogan je izlizan, tu nema trave (ugažena je), pa mene ne fascinira skakanje po prašini. Ima deo travnjaka gde smeju deca. Tu ima milion dece, ograđeno je žbunjem, što baš i nije genijalno rešenje jer se kojekakvi manijaci zavlače, tako da Luki ne dam da ulazi u žbunje. Jednom je ušao, i ušla sam i ja za njim, pa smo izašli kada su nam se oko nogu uplele pink tanga gaćice.  Problem sa tim travnjakom je što jedva malo ima hlada, većina je na suncu, i to je leti užasan problem.
U ostalim delovima parka deca ne smeju na travu (ali kerovi smeju da prošetaju da piške i kake).  Prošle godine se dadilja zbog toga posvađala sa obezbeđenjem, pa im je odobreno da odu na taj deo travnjaka.
Uglavnom nosimo dosta igračaka... autiće, kamione, lopate, grablje, kante, loptu...
Veoma često trčim sa njim, vijamo se, iako moram da pazim kada šta cveta, pošto sam alergična na polene... U svakom slučaju, nikada ga ne ispuštam iz vida.
|
) trazimo razne insekte, skupljamo kestenje,grancice,neobicne kamencice...ma idejama nikada kraja! sada kada su stariji,sednem i pustim ih da se igraju.
A uvek se nadje jos po nesto.
Odštampaj
Pesma iz legendarne emisije za decu - Na slovo, na slovo. Autor: Duško Radović; Peva: Vlastimir Đuza Stojiljković.
