mirka77
|
Pozdrav devojke, evo i ja sam nova na forumu. Sada sam 35-ta nedelja, jos malkice... Prvi put sam se porodila u GAK Visegradska pre 2.5 godine, i ponosna sam mama jednog Nikole ...sada cekamo devojcicu! Evo mog iskustva, moze nekome biti zanimljivo. Meni je prvu trudnocu vodila dr. Dukanac, evo vodi mi i ovu drugu, i mogu reci da je sasvim korektna. Zena u guzvi, radila je pre na VRT-u, pa je sada na CR, meni je doduse preporucena preko sestre, te sam tako dosla do nje, iako ne spadam ni u jednu od ove dve kategorije jer sam se porodila prirodno. Ona btw radi i kao profesor, vecito je vijaju neki studenti po hodnicima vezano za ispite i tako to, pa ne mozete ocekivati da ce svakog drzati ko malo vode na dlanu. Ono sto je meni bilo dovoljno je da je svaki put na pregledu bila korektna (obavezno spremiti spisak pitanja jer ce vas zbrzati i za 3 min. cete izaci sa UZ a da vam je ona rekla samo jedno mlako: sve je u redu), i da je prisustvovala mom porodjaju, urgirala sestrama da mi daju anesteziju dok su mi radili epiziotomiju i naravno obisla me nakon porodjaja. A sada porodjaj: termin mi je bio 10. 08.07, ali nije bilo ni nagovestaja od kontakcija na CTG-u.11.08. ujutro sam dosla opet na CTG, dr. Dukanac me stavila na sto, da izvinete "procackala vaginalno" i rekla da idem da setam i da cu se poroditi do uvece, najkasnije te noci. Tako je i bilo. Vec u 3 popodne mi je ispao sluzavo krvavi cep, kontrakcije su krenule oko 6 popodne, ja sam resila da u bolnicu ne krecem pre nego sto one krenu na 5 min, a to je bilo tek u 10 uvece, i oko pola 11 sam bila u porodilistu. Na prijemu mi sestra konstatuje da sam otvorena tek 1,5 prst i da idem kuci (a kontrakcije vec na 3 min!) na sta sam ja rekla da mi ne pada na pamet, da je dr. Dukanac nocas dezurna i da sam ja dosla da se porodim. tada me je primila i rekla ok, ajde onda, i poslala me na odeljenje. Sledila je klizma i sve to, na stolu u porodilistu sam bila negde oko 11, pola 12. Naravno, psihicki sam se celu trudnocu spremala na epidural, kupila set za isti (tada se to kupovalo i donosilo, i nije kostalo tragicnih 20.000 rsd!) i tada krece agonija...Dolazi mi neka zena anesteziolog, opsti utisak o njoj "zbunjena ko ludak u buretu" i krece da me bocka po ledjima dobrih 45 min. Kontrakcije su vec isle na svakih minut, dva...Da bi mi na kraju prisla s prednje strane i rekla:"ja se stvarno izvinjavam ali ja ne mogu da vam nadjem prostor izmedju L4 i L5, ne mogu da vam dam epidural"!!!! What the f..k, pomislim, pridje Dukanac, pita u cemu je problem, ova joj kaze da ne moze da mi da anesteziju, na sta je doktorka rekla da se skloni i da me ne bode vise. Tako sam se ja otvarala malo po malo, kontrakcije razvaljivale, ja disala kao sto sam ucila na onim pripremnim casovima (bilo je koristi verujte!), prikacili mi malo indukcije i ja se nakon 5 sati, u 5 ujutro najzad porodih! Jupi! Nikola je bio ogroman, 4,5 kg, ne znam kako sam izdrzala, uradili su mi epiziotomiju sa 9 savova, zarastala sam narednih mesec dana Trebalo mi je tacno 3 meseca da se sastavim sama sa sobom i sa bebom, da se oporavim psihicki i fizicki, i verujte devojke, sve se zaboravi, pocinju divne setnje sa bebom, postajete uigran tim i to je to. Nemojte se nadati da ce bebe spavati ko topovi i da ce sve biti kao pre, jer nikada vise nece. Bice potrebno da prodje dobrih godinu i po da pocnete da spavate celu noc, dok ne prodju najpre grcevi, pa dok ne porastu svi zubi, ne prodje period prezivljavanja snova, i uvek nesto iznova...Ali je apsolutni hit kada vam dete kaze - mama ja te volim najvise na svetu! Isplati se! cmok svima!
|