eugenija
|
Mila moja Doriceee...
sećam se jedne malene devojčice koja je došla mojoj drugarici koja joj je inače tetka i rekla.. Draga tekice, teta je rekla da ponesem 5 gaća.. Jer ćemo biti 5 dana... Joj kako smo se tome smejale... I dan danas kada god neko negde od društva putuje, setimo se toga i prvo pitamo - koliko ćeš dana biti? E ponesi onda toliko i toliko gaća
Ono što sam htela da kažem, deca će dobiti precizne spiskove koje će doneti kući i pokazati roditeljima šta sve treba da ponesu. Samim tim uvidom u spisak, nekako ćeš se lepše osećati, jer ćeš videti da te žene ipak znaju šta rade. Nije im prvi put da vode decu negde i verujem da je stvar organizacje koja ni toliko puta pre ove nikada nije zakazala.
Velika je odgovornost voditi decu na put (ja sam vodila u Crnu Goru na more, decu obolelu od cerebralne paralize), ali zaista se mnogo pažnje ulaže u takve puteve. Mnogo, mnogo detaljne razrade plana puta i aktivnosti koje bivaju dovedene do savršenstva. Deca se vazda broje i prebrojavaju ih, gde god idu, uvek idu u vozić skupljeni i pod punom pratnjom i kontrolom. Uvee ležu u isto vreme, a brojevi telefona hotela moraju svim roditeljima biti na raspolaganju, tako da ćete se i čuti milion puta dok je tamo. Ne znam koliko vaše tete dozvoljavaju upotrebu mobilnih telefona, ali to bi bila sigurnost+.
Iskustvo koje donesu sa ekskurzije je draga Doro NEPROCENJIVO. I u pogledu socijalizacije, i u pogledu većeg stepena osamostaljivanja, i u pogledu zabave, i učenja, i svega. Ostaviti dete da pati što ne ide, a većina drugara ide, je mnogo veća šteta, mislim da može biti i nepopravljiva. Naravno finansijski momenat je važan, i ako neko nema prosto mogućnost da ide, to treba detetu približiti i objasniti na najbezbolniji mogući način.
Nije neko toliko lud da u plnu i programu stavi ekskurziju koja ne treba nikako da bude tu. Sve ima svoje prednosti i to ogromne.
ODVAJANJE je velika reč i zajedničko je svim majkama da nose sa sobom i u sebi taj osećaj. Moj savet je da popričaš sa majkama njegovih drugara i da podelite iskustva, emocije i strahove u pogledu puta. I tada ćeš se osećati lkše. Ovaj strah od odvajanja je veći kod majki nego kod dece, Deca se raduju toj ekskurziji i prilici za nova iskustva i ne treba im uskraćivati radost, ma koliko bilo teško ( a teško je svakom roditelju, da se razumemo).
A kada dete dođe kući, pa kada se zagrlite, pa kada ti donese suvenir i uruči malom rukicom, pa kada krene da prepričava događaje, sav u euforiji i sreći, osetićeš neizrecivu RADOST i tada će se sve leći i videćeš da si donela pravu odluku za svoje dete i celu vašu porodicu!
Ovo ti pričam sve kao drugar tvoj, ali i iz ugla pedagoga i nekoga ko je prošao deo sa ekskurzijom.
Najvažnije je da pre odluke podeliš svoje emocije i strahove koji su ZAJEDNIČKI sa ostalim roditeljima, ali i sa vaspitačima!
_____________________________
ŽENA JE STENA!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
ali sam zamolila mm da mi to ni slučajno ne dozvoli. 
Ima ih već 11 iz grupe koji idu. Mislim da će ih biti bar 20 iz njihove grupe.
