ivbo
|
Drage mame,evo mog iskustva.Imala sam trudnoću kakva se samo poželjeti može,nisam ni jednom osjetila mučninu,nervozu,niti billo šta od neprijatnih pojava koje prate trudnoću,ugojila sam se deset kilograma,radila do mjesec dana pred porođaj.Ne znam ni sama kako,ali nisam čak ni razmišljala o porođaju,čekala sam da dođe vrijeme,u dobrom raspoloženju.Dan pred termin ustala sam kao i obično,nisam imala bilo kakvih bolova,ali sam primijetila tragove svježe krvi na vešu,sto se nije desilo nikada tokom trudnoće.Odmah sam se spakovala i krenula u porodilište,dežurni ginekolog me je pregledao i rekao da je najvjerovatnije pukao vodenjak,a bila sam i nesto sasvim malo otvorena.Ležala sam i čekala.Bolova nije bilo uopšte,samo je krvarenje poprimilo intezitet menzisa,pregledali su me na svakih sat,ali ništa se nije dešavalo.Beba je bila dobro,ctg uredan,nakon nekog vremena ispostavilo se da vodenjak uopšte nije pukao,a ja sam tako ležala i krvarila od 7 ujutru do 4 po podne.Tada je dr rekao da je sve vrlo atipično,najviše zbog toga što bolova nema uopšte i na kraju odlučio da mi uključi indukciju,da se porođaj ubrza.Samo par minuta nakon uključene indukcije,urađen je ctg,i tada je nastala prava panika,tonovi su bili jedva čujni,i tad sam po prvi put otkako sam došla u porodilište osjetila užasan strah,znala sam da se beba guši.Kao što već rekoh nastala je prava panika,isključena je indukcija,doktor je rekao da moram hitno u operacionu salu,a ja sam paralisano gledala oko sebe i radila šta bi mi rekli da uradim,lezi,sjedni,ustani,jer trebalo je brzo staviti kateter,uraditi ekg...Noćna mora najgora......Na kraju sve je ispalo kako treba,beba se rodila živa i zdrava,ocjena 8/9.Poslije je sve išlo kako treba,lijepo je napredovao,ali ja se često sjetim tog strašnog momenta kad sam pomislila da je kraj .I sama bih voljela da sam se porodila prirodnim putem,ali sada to realno više nije važno.Bitno da se beba rodi živa i zdrava ,sve ostalo je nebitno!
_____________________________
Nasa tri sunasca B I T :-*:-*:-*
|