|
lothroniell -> VAZNOST JODA (9.2.2010 22:13:16)
|
Manje joda – niža inteligencija
Najteže posledice nedostatka joda su endemski kretenizam i povećana smrtnost dece, čulo se na Međunarodnoj konvenciji o značaju joda
Alanja, septembra – Nedostatak joda glavni je uzrok mentalne zaostalosti dece, a njegov deficit je najizraženiji u toku ranih razvojnih faza mozga kod najmlađih, u trudnoći i prvih godina po rođenju, objašnjeno je na Međunarodnoj konvenciji o značaju joda za pamćenje i posledice nedostatka joda za decu, trudnice i starije osobe, održanoj 26. i 27. avgusta u turskom gradu Alanji.
Stručnjaci su na ovom skupu istakli da su najteže posledice nedovoljne količine joda endemski kretenizam i povećana smrtnost dece, a da čak i blagi nedostatak joda smanjuje ukupan koeficijent inteligencije populacije za 13,5 bodova. Iako nije sasvim jasno utvrđena povezanost njegovog deficita i razvoja raka štitaste žlezde, potvrđeno je da u populacijama gde ga ima manje dolazi do češće pojave ove vrste oboljenja i veće smrtnosti.
– Jod treba unositi 90 odsto preko hrane, a 10 odsto preko pića. Najviše ga ima u hrani morskog porekla i soli koja se jodira – rekao je dr Mehmed Čam, lekar iz Alanje.
Kako bi razmenili iskustva i zajednički unapredili borbu protiv bolesti izazvanih nedostatkom joda, pored brojnih eminentnih endokrinologa i pedijatara iz Turske, na konvenciji su učestvovali i naši predstavnici Udruženja za borbu protiv nedostatka joda „Jod” i Mense. Postignut je dogovor da se ovakvi skupovi redovno održavaju i pristupom „misli globalno – deluj lokalno” približe važnost joda svim stanovnicima.
– Jod je neophodan za sazrevanje i razvoj mozga i nerava. Kada ga organizam ne dobije u dovoljnoj meri, ne razvijaju se moždane strukture. Oko 38.000.000 novorođene dece godišnje je „nezaštićeno” od trajnih posledica nedovoljnosti joda u ishrani. U Srbiji je još pre pola veka zakonom obavezno jodiranje soli, kako bi se sprečilo nastajanje mentalne zaostalosti, a drugi važan izvor su mineralne vode koje sadrže prirodno rastvoren jod – istakla je dr Slavica Dautović, pedijatar endokrinolog i izvršni direktor Udruženja za borbu protiv nedostatka joda.
Ona je napomenula da dnevna doza ovog elementa za zdravog čoveka iznosi između 100 i 200 mikrograma, a da njegov težak nedostatak dovodi do smanjene produkcije tiroidnih hormona i uvećanja štitaste žlezde i gušavosti.
– Problem je što se uvek vide samo najteži oblici bolesti, kao i što se oboljenja usled nedostatka joda dijagnostifikuju tek kod svakog drugog ili trećeg pacijenta. Trudnice i dojilje su posebno ugrožena grupa, jer imaju povećane potrebe za njegovim unosom, a žene tada često ne vode računa šta jedu – dodala je dr Dautović.
Na skupu je istaknuto da Turska ima velikih problema sa deficitom joda, a njihova vlada je tek nedavno počela da preduzima ozbiljne i sistemske korake da se ovaj problem reši. U maju je u ovoj zemlji u saradnji sa Unicefom počela realizacija kampanje radi promovisanja značaja korišćenja jodirane soli za zdravlje.
(Politika)
Blagotvornost joda
Koriscenje joda u svakodnevnoj ishrani od velikog je znacaja za normalan razvoj centralnog nervnog sistema i psihomotornih funkcija deteta, kao i za pravilan rad stitaste zlezde. Trudnoca i predskolsko doba najkriticniji su periodi kada je neophodno pravilno snabdevanje jodom.
U trudnoci je povecana potrebama za jodom, kako bi snabdevanje ovim oligoelementom bilo dovoljno i za majku i za plod. Zdravstveni programi u zemljama sa nedostatkom joda pokazali su da je do 10 odsto novorodjencadi u teoretskom riziku od trajnog ostecenja mozga, a oko milion ljudi ?irom sveta je u stalnom riziku od posledica manjka joda, koji se mo?e spre?iti adekvatnim unosom.
Kuhinjska jodirana so se preporucivala kao najpogodnija nadoknada joda zbog siroke zastupljenosti i lake dostupnosti u domacinstvu. Zato i nije slucajno izabrana kao namirnica kojoj bi se trebao sistematski dodavati jod, kako bi se predupredila pojava oboljenja izazvanih nedostatkom joda.
Ipak, pokazalo se da u ishrani trudnica i dece jodirana so nije idealna nadoknada, jer je u ovim periodima zivota potreban i oprez od prevelikog unosa soli. Danas se u vecini evropskih zemalja unos joda u trudnoci regulise multivitaminskim tabletama koje sadrze jod. Pored jodirane kuhinjske soli, znacajne kolicine joda se nalaze i u mleku i mlecnim proizvodima, ribi, plodovima mora i u mineralnoj vodi "minakva".
Preporucene dnevne potrebe organizma za jodom se krecu od 150 do 200 mg/dan. U periodu dojenja snabdevanje odojceta jodom zavisi od kolicine joda u majcinom mleku. Otkako je 1922. godine pocelo masovno jodiranje soli, znacajno je smanjen broj obolelih od hipotireoidizma i strume.
Povecajte IQ
Nedostatak joda umanjuje koeficijent inteligencije za 10-15, sto ga cini najvecim svetskim pojedinacnim uzrocnikom ostecenja mozga i mentalne retardacije. Najnovija spanska studija ukazuje da se adekvatnim unosom joda moze poboljsati koeficijent inteligencije kod dece. Ukoliko deca uzimaju nejodiranu so i piju manje od jedne case mleka dnevno, povecava se rizik da ILj bude mnogo manji.
(Glas javnosti)
Jos o jodu na: Udruzenje za borbu protiv nedostatka JODA-KLIK
|
|
|
|