Anoniman
|
A SAD DA SE SMEJETE: "ODGOVOR JEDNOG TATE NA TEMU STA PONETI U PORODILISTE Ja eto, samo da uskocim, jer i mi muskii mamo sta da kazemo na ovu temu, sta poneti u porodiliste, nadam se da necete zameriti, buduce mamice ja sam u porodiliste poneo: 1. Zenu - Doduse, zamalo da i nju zaboravim. Kada je neko zalelekao "vreme je, idemo..." strmeknuo sam se niz stepenice, seo u kola, krenuo i tek kod drugog coska, ustanovio da se sam vozim u porodiliste.... Posto nisam zeleo da se mesam u zenin posao, vratio sam se po nju, tako da sam stigao potpuno opremljen u porodiliste... 2. Kurblu i klesta - Usput mi je pukla guma, pa sam onbevideo od uzbudjenja, poneo alat sa sobom u ruci. Klesta sam koristio za otvaranje vrata, imali tada neki stari polupokvareni auto. To je prouzrokovalo opstu paniku na prijemnom i bio sam razoruzan od dva cudna, celava, snazna tipa, koji su me od onda pomno pratili. Definitivno sam bio isteran na hodnik, kad sam onako zbunjen, ne znajuci sta cu sam sa sobom, klestima i kurblom, pokusao da bolje zavrnem zavrtnje na kolicima u koje su smestili zenu (mi muskarci kanda nismo umorni, sta li), a najverovatnije i zbog toga sto sam u panici, pokusao zenu da vozim niz stepenice, na hitni porodjaj.... 3. Vujaklijin recnik - U opstoj guzvi nakon startnog znaka za evakuaciju u porodiliste, neko je zaurlao :"knjizica!" a ja nisam imao vremena da to razmotrim, mada sam se cudio sta kog vraga nekom treba da cita u ovakvim trenucima... Zgrabio sam sa police najdeblju knjigu i jedva je ugurao u torbu. Kasnije me je zena dva puta gadjala tom istom knjigom. Prvi puta kad sam izjavio nakon porodjaja da je bilo zapravo "mnogo buke niokocega..." a drugi puta je zavitlala ubogog Vujakliju na mene kad sam poceo da objasnjavam da je porodjaj daleko laksi nego brijanje svakog jutra, onako mamuran, opasno po zivot. Srecom, oba puta sam bio promase za oko metar... 4. Jastuk (perjani) - dogovoreno jebilo da pristvujem dogadjaju, pa nisam imao ideju koliko to cekanje moze da traje. Od dremke nije bilo nista jer sam izazvao skandal kad sam nagovarao nekog doktora, bolnicara ili mozda i budistu (ko ce ih znati u onoj gunguli, svi u belom), da igramo "ajnca" doke ne izbije porodjaj... A problem sa stvorio i kad sam onako isteran ponovo na hodnik, trazio malo vatre da pripalim od neke muzevne sestre ( i danas sam ubedjen da na metli dolazi na posao), onakav ubitacni pogled jos nisam doziveo. 5. Plisanog medu (komada dva) - Kasnije su me ubedjiavli da sam tvrdio da hocu da mi se dete ima cime igrati, cim se rodi, da se ne dosadjuje, ne secam se tacno toga.... 6. Fiksni telefon (ne znam zasto), dva bajata sendvica (ne znam zasto i odakle), tri dana stare novine (to tek ne znam, jer retko citam novine). Sve u svemu, jedva sam nekako izdrazao da me pozovu u salu za porodjaje. Pre toga su me ufalcovali u nesto zeleno i stavili mi masku (valjda da me ne prepoznaju kao krivca za ceo dogadjaj), pa sam se skoro onesvestio jer nisam mogao disati. Doduse, bilo je kasnije glasnina da sam se zamalo onesvestio kad je porodjaj poceo, ali mislim da preteruju. Drugi puta su mi klecala kolena u sred porodjaja (dakle stvarno sam se namucio), sto su opet pripisali da ne mogu da gledam porodjaj, a sto nije tacno, jer sam sve pomno pratio, pokusavajuci da spasem ruku koju mi je zena zavrtala iz sve snage. Mislim da i danas imam kostobolju, jer mi je sve koske pomerila. I to kao da nije bilo dovoljno, vec se drala iz sveg glasa da joj vise nikada necu prici na 5 metara, da sam prokletinja i da sve muskarce treba kastrirati. Ne secam se tacno (jer su me opet iz nekog razloga polivali vodom) ali mislim da mi se unela u lice i promrsila kroz zube da ce me sigurno ubiti kad se sve zavrsi i da su muskarci obicne svinje (pri cemu je posebno naglasila da sam i ja svinja i mamlaz prokleti). Nakon teskih porodjajnih muka, bio sam vec spreman da sve napustim i odlozim porodjaj, kad se opet zacula neka dreka, ovog puta zacudo me nije zena slala u pakao - bio je to moj decak, ej, MOJ decak! Shvatio sam, gledajuci ga onako zbrckanog i nkakovog, da sad imam jos nekoga kom je vazniji od svega na svetu.... Stvarno, vredelo je izdrzati sve sto sam izdrzao tu noc..! Sin! Naon mog teskog porodjaja, jos sam morao trcat kros kantri kuca-prodavnice -apoteke - porodiliste, u mnogo navrata. Jedva sam cekao da se vratimo svi kuci, pa da se k'o covek naspavam... Ali , gadno sam se prevario, tek je pocela moja golgota -ali to je neka druga prica, neko drugo vreme.... Uglavnom, nase mamice bi trebale da znaju da ih volimo, samo mi to nesto ne umemo bas da izjavimo kako valja... Sretno bilo svim buducim mamicama, drzite se, mi smo uz vas, ma sta vi mislile Nije ni nama lako, samo da znate..
|