Anoniman
|
IZVORNA PORUKA: Verus RR
OTI pricas moju pricu.....imalo se za normalan zivot dok nisu udarile te proklete devedesete....kad se setim, i moja tetka i sestra od tetke nisu imale ni za uloske, pa su seckale stare krpe, to koristile pa posle iskuvavale, prale, peglale pa opet.....tezak nam je zivot bio stvarno jeste, ali imalo je ljudi koji su u to vreme tako dobro ziveli...i onda docekam da dodjem u Srbiju u posetu, i sednem sa nekim likovima koji kazu "kako se najbolje zivelo za vreme Milosevica". Sad im je lose. E pa boli me uvo da je dobro samo njima 5% a da ceo narod jede go***. Boli me bre srce za nas narod! I ljudi kazu da sam luda sto hocu da se vracam nazad. Mozda i jesam mozda i nisam. Zelim da mi dete odraste tamo, da vidi malo kako je, a ne u zemlji gde sve izgleda kao svaba tralala, a ljudi izvestaceni, okrenuto jedno OD drugog, ne ka drugom....Otisla sam u svet sa 19 godina, al nisam bila od one dece kome su roditelji mogli da pomazu....dolazim iz radnicke klase i ponosim se tim. Ponosim se sto sam odgojena da postujem spremacicu isto kao i doktora. U MOJIM ocima oni su isti-ljudi. Koji rade ono u cemu su najbolji, sta god to bilo. Bila sam i hostesta, i konobarica, i cistacica, i setala pse za novac, i bebisitovala, i radila u kancelariji, i sve tim redom. Progurala sebe kroz koledz, sa minimalnim dugom na kraju koji sam odplatila....i to sve placuci nocu za roditeljima, prijateljima, zemljom, srcem i dusom....ronuci gorke suze zivota koji me je oterao, a opet, zahvaljujuci Bogu da sto imam sansu, sto mi je data sansa i pruzena ruka ka boljem zivotu. Sad imam sve, a opet, osecam se kao da nemam nista. Osecam se kao da mi je ovih 11 godina bilo oduzeto dosta toga, propustenih zagrljaja, rodjendana, smrti voljenih, i sahrana....Propustenog zivota, i srce mi se kida, i sad dok ovo kucam...
PCELICE, bori se nogama i rukama, odseli se ako treba u drugi grad, NE ODUSTAJ od svojih snova, i uvek tezi da imas vise, ali u tome ne zaboravi ko si, odakle si, i povrh svega, ne zaboravi da novac ne kupuje uvek srecu. Stvori sebi krov nad glavom, kakav takav, svoju malu porodicu koju toliko zelis. I upamti, nije ti nista van dohvata ruke, ali moras se otrgnuti van te kolotecine, eto, kao sto sam ja morala, ali sam otisla previse daleko....
IZVORNA PORUKA: OTI
IZVORNA PORUKA: pcelica Maja
Ne sazaljevam sebe,kazem da nikad nisam imala i da sam navikla tako i da mi ne treba vise! Znam da ima ljudi u jos gorim situacijama ali ima i onih koji imaju a ne cena bas nista danas!
Verujem da ce da se sredi sve al pitanje je ko ce koliko da izdrzi jos!
A zasto taj stav: ne treba mi vise?
kao sto sam napisala ja nisam imala nista onda kad mi je trebalo da kupim sebi i ovo i ono i onda kad su devojke imale ja nisam imala ni za matursku haljinu...Ali nisam bila u fazonu ne treba mi vise..Ne!!!treba mi vise...Hocu da imam! ne samo za hleb. Ne moram da imam za jahtu (jaka stvar) ali hocu da imam svoj zivot, svoju kremu, svoju haljinu, svoje voce, svoj pun frizider...
I sada imam cilj da imam vise nego sada...to je jedini nacin da idemo ka boljem..
Kao moj zivot...I ja sam cuvala decu (joj makar da sam cuvala bebe sad bih znala pelenu da promenim ali nisam..bila su to deca 3 - 5 godina  ), konobarisala, kod kuce prevodila, drzala casove, radila drugima seminarske, radila kao sekretarica nekim debilima i slicno...Ma ne stidim se toga...Videla sam u zivotu kretene koji rade na visokim mestima i genijalce koji rade kao fizicki radnici...Od tada su i za mene Doktor i cistacica isto - radnici!
A za devedesete...slazem se: ko kaze da je tada bilo bolje odmah bih ga pljunula...Ratovi, nemastina, zatvaranje ljudi, inflacija a pored svega Marko Milosevic nosi gajbice i ima milione...Pa majku vam...
Ali ajde sada...da se ne nerviram...
Samo se nadam da se mojoj cerki Teodori nece ponoviti ta Srbija
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
(ne znam kako ali tako ispada
) mada loš sam matematičar, ali zaista ni tada a ni sada nam nije falilo ništa. 
Novac ne kupuje srecu to znam,ja i dalje pricam da sam srecna i ovako dok imam neke ljude pored sebe! Samo trazim da se maknemo malo sa ovog mesta i nista vise... a posle ... za posle ima vremena! 
Nisam kupila! I nikako da odem da kupim tog gupog robota, ebem ti robota! Još će ga prodati! 
