Lu
|
IZVORNA PORUKA: Kokolo79 Dugo sam citala razne forume I najzad skupih hrabrost da ispricam I svoju pricu. Pre dve godine smo odlucili da je vreme da osnujemo porodicu I krenuli…nista lakse,ostala sam trudna posle 2 meseca. Nasoj sreci nije bilo kraja,ali na zalost nije dugo trajala. U 6 nedelji dobijem blago krvarenje I sva istraumirana odem na pregled,medjutim beba je bila ok,vidljiva srcana radnja,dobijem terapiju utrogestanom I naravno strogo mirovanje. Kontrolni UZ mi je bio zakazan za 2 nedelje. Krvarenje je stalo odmah,ja sam bila poslusna,ustajala sam samo do kupatila. Kada sam otisla na UZ u 8 nedelji,lekar gleda,vrti I kaze,plod se lepo razvija,ima velicinu tacnu za danasnji dan trudnoce,ali nema srcane radnje. Mislim da mi se u tom trenutku svest okrenula. Usledila su jos 2 kontrolna UZ u razmacima od dva dana I posle toga kiretaza. Dugo mi je trebalo da se psihicki oporavim I prihvatim da je to nesto sto se, nazalost, mnogima desava,ali nikako nisam mogla da prihvatim zasto bas meni,bas nama? Odradila sam osnovne analize I to na svoju ruku I sve je bilo ok. Posle 8 meseci odlucimo da pokusamo ponovo. Opet zatrudnim za 2 meseca I sve super krene. Zbog prethodnog iskustva odlucim da na prvi uz odem tek u 8 nedelji. Sve je bilo super,beba lepo napreduje,ja se dobro osecam I posle tog pregleda sam bila opustena. Uzivala sam u narednim nedeljama,posmatrala svoje telo kako se menja I bila jako sretna. U 11 nedelji odlazim na UZ zbog doble testa. Opet sok,nema srcane radnje,plod prestao da se razvija u 9 nedelji. Nema potrebe da opisujem kako sam se osecala. Naravno jos jedna kiretaza,dani plakanja I preispitivanja kako I zasto. Posle 2 meseca sam digla glavu I krenula dalje. Promenila sam ginekologa,trebao mi je neko ko ce shvatiti da ocigledno imam problem. I nasla sam doktorku koja je resila da se pozabavi samnom. Uputila me je na analize malo ozbiljnijeg tipa. Rezultati su danima stizali,jedan po jedan I sve je bilo uredno. Konacno,pojavljuje se nesto…saznajem da sam homozigot na MTHFR,zvucalo je strasno,ali sam zahvaljujuci raznim forumima u roku od sat vremena shvatila da resenje postoji I da nije tako veliki problem. U konsultaciji sa svojom doktorkom I hemetalogom dobijam terapiju za narednu trudnocu. I opet nam nije trebalo puno. Kada sam dobila zeleno svetlo od lekara,ubrzo je usledio pozitivan test. Ovog puta I sreca I strah… Ali,rekla sam sebi,nema sta,pokrivena sam odgovarajucom terapijom I to je to. Na prvi UZ odlazim krajem 6 nedelje. Vidi se srcana radnja,ali plod malo kasni (3-4 dana). S obzirom da ne znam kada je doslo do zaceca to nije bio znak za paniku. Usledila su 2-3 ultra zvuka u razmacima od 7 dana,plod se razvijao,srce je kucalo. Mesak je bio nesto manji nego sto bi trebalo,ali opet mislila sam,nema mesta za paniku,terapija je tu I bice sve ok. U 9 nedelji na UZ nije bilo srcane rdnje. Jos jedna kiretaza… 3 izgubljene trudnoce za godinu i 7 meseci. Tuzna sam beskrajno,ali ne zelim da odustanem. Samo ne znam sta dalje da preduzmem…
_____________________________
Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio. Znači da više nisi vrijedan mog vremena!
|