 |
RE: Naši stihovi, priče...
10.11.2011 22:17:05
|
|
|
|
Anoniman
|
Pa nesto kratkih prica
ИСПОВЕСТ
Годинама сам на истом месту. Људи који пролазе поред мене саблажњиво ме гледају. Деца шкрабају по мени и изнова ми буше већ одавно пропале гуме. Али највише ме нервирају голубови. У мом целом животу нико није толико срао по мени. Зато верујем у реинкарнацију, у којој ћу ја бити голуб и срати по свима.
Priznanje krivice
Pod pretnjom smrti pišem ove redove. U glavu mi je uperen revolver, sasvim sam onemoćao, ali svaka mi je misao jasna. Pokušavam pisati što jednostavnije, ovu ispovest-priznanje, kako ne bih pao u nemilost svojih progonitelja, koji su sticajem, ne toliko čudnih, koliko neočekivanih okolnosti, prerasli, ne znam ni sam kako, u moje mučitelje. Tvrde da sam napravio neoprostivu i kobnu grešku, ali očinjeg mi vida, nisam kriv. Optužuju me za taj, kako kažu, gnusni zločin, koji (jadan li sam, bednik!)ne počinih, podvrgavajući me najstrašnijim mučenjima, koja ja prihvatih bez roptanja, jer sam takav čovek, pun razumevanja, nažalost, nesvestan svoje krivice, ali svestan, da ovako mora biti. U redu, rekao sam im, u redu ljudi, činite sa mnom što god hoćete i što vam je volja, ali šta god vi mislili o meni kao o čoveku, čoveku humanisti, čoveku patrioti, č o v e k u Srbinu, jednom od vas(dobro, možda sam malo više kukao prilikom mučenja, što je sramno za svakog poštenog Srbina)kunem vam se da NISAM PROŠAO KROZ CRVENO SVETLO NA SEMAFORU.
< Poruku je uredio Zenetina -- 10.11.2011 22:18:41 >
|
|
|
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Piše li ti još uvek ovako lepe strofe? 
Sad već jako dugo nisam pisala baš ništa (ima recimo i 5 godina!!!)... Ako se setim da pokupim koju svesku od onih mojih žvrlja, pridružiću se ovim neskrivenim talentima 
optimizma tu i tamo ;) 
