|
smeško -> RE: Razgovori mama 09/20 (18.9.2020 8:59:03)
|
Добро јутро!!!
Никако да се јавим. Среду смо провели у хаосу, у девет увече смо се враћали кући. Водили смо сво троје. Ј није имао где, није био у вртићу. М је носио јутарњи урин на контролу, па уз у 11, па преглед у 13:30. Наравно, преглед никада не буде у заказано време, али онај нефролог има толико пацијената да не би могла да стигне све да прегледа у року чак ни да нам само прочита имена. М је ок, контрола урина на два месеца, следећи преглед за 6 месеци и следећи уз исто тако. Цисте су мало порасле, али расту и бубрези, па је очекивано.
Н је друга прича. Одвели смо га у 8 ујутру, јер нисмо добили конкретно време МР. Тамо се зачуде и пошаљу нас у шетњу до поднева, јер је он последњи на листи и то у поподневној смени. Од припреме да ће остати у болници до растерећења, јер нам кажу да нема потребе да остаје јер он не прима анестезију. Дете ми живне. Вратимо се у подне, дају нам неки папирић и кажу да чекамо на стављање брауниле и на снимање. И прође три сата, дође техничар и каже да смо закаснили, сада нема ко да нас боцне, а он без брауниле неће да ради. Мислим, како би и могао када мора контраст да убризга. И тако настаје хаос и трка по клиници...Од тога да не мора да остаје опет до тога да га приме и он лије сузе...Срећом, ушла сам са њим у току магнета и седела близу. Бар нешто. И супер је био. Мрднуо није. Каже да је чак имао времена за размишљање и да је било у неким моментима и забавно. Само зато што је знао да сам у близини.[sm=smiley13.gif] Углавном, чекамо резултате. Пошто је у питању спектроскопска МРИ не очекујем их баш одмах. Мало сам лепо расположена, мало ме хвата паника која ме гуши. Порастао ми је притисак и добила сам главобоље од њега па се трудим да све што мирније посматрам, јер видим да се сада везао за мене више него када је био беба. Ако ја прснем нећу бити ту за њега. Јавља нам да је овога пута добио боље друштво у соби и да је занимљиво. Да га бодре да се не стиди.
Ето, ја сам оптимиста. Стално размишљам позитивно. И када упаднем у дубиозу, трудим се да се брзо вратим.
У понедељак смо ишли код офталмолога са њим и Јоцом. Супер су били, др је одушевљена сарадњом обојице. Ајде, Н је велики, али Ј је све одрадио што је тражила и на сва питања је одговорио. Ширење зеница је поднео сјајно, није плакао. Вид им је перфектан, зенице супер, нема страбизма. Ето и нечег лепог!
А Беби ми је послала новчиће и никако да јој се јавим, сада ћу одмах да јој пошаљем једну порукицу. Не знам колико жели да је хвалим овде, али само ћу написати да је човек и по!
Јесс, немој да се нервираш, нама су само за напрслине увек продужавали ношење гипса. Увек кажу три недеље, па контрола, па продуже. Немој да те то брине, не значи да нешто није добро. Сјајно је што она осећа већу слободу покрета него пре гипса. Сваки прелом боли у почетку зарастања, моји су се увек жалили. Жига, кљуца, није пријатно уопште. Битно је да је та фаза прошла. Љубим вас, да вам што пре прође.
Љишо, Ј задржава чим скине пелену или се исакаки у ћошку. Баш се ,,јуримо'' са скидањем. Он је у вртићу послушнији, па сам их питала да му оне скидају по мало и сложиле су се.
Мама Јо, надам се да дајеш тај бруфен. То је терапија за коштано-мишићни систем, није за бол. Није то ништа страшно, уме то децу да боли и много више, ако се сећаш мојих писања о томе са Н и Ј. Битно је да испије терапију и колико може да штеди захваћен зглоб.
Лес, Емице, Фламингос све маме, љубимо вас пууууунооооо!!!!!
Фил, ако читаш, [sm=smiley31.gif][sm=smiley27.gif]
|
|
|
|