|
marketing RR -> RE: Nagradni konkurs "Najlepša priča o dojenju" (14.6.2020 11:56:53)
|
Iiii, poslednja pobednička priča za ovu godinu [sm=smiley27.gif]
Ko nije imao problem ne može da zna. Žena dođe kuci iz bolnice bez ikakve obuke, čak i radionice dojenja su teorija a praksa je nešto drugo. Nisam imala pojma da se žena od porođaja oporavi za 10 dana a od dojenja nekad mesecima traju posledice. Nekom klikne iz prve ali retko kome, kada sam počela da zapitkujem okolo saznala sam da su svi imali neki problem a ja baš svaki. Niko vam ne kaže sve, niko neće da objasni sebi zašto nije uspeo, najlakše je reci "Nisam imala mleka". Moja Valentina nema dobar hvat. Nikad nije imala niti će imati. Nema skraćen frenulum, nema soor, nema ništa što možete naći online. A ja sam za uzvrat imala sve, imala ragade, rupe, krv, rane, mastitise, stafilokoke, antibiotike, prekid dojenja, izmlazanje na tri sata, mlečne blistere, začepljene kanalice, ma sve što jednu dojilju može da snađe. Sećam se kolika je bila moja želja da ona sisa i koliko sam bila tužna kada je morala biti na adaptiranom mleku dve nedelje zbog moje antibiotske terapije. Sećam se kakav sam patološki strah nahvatala od svakog sledećeg podoja na levoj dojci jer sam imala otvorenu ranu, nedostaje mi i dan danas parče mesa. Hvala ti za uspomenu bebo. Sećam se koliko sam molila Boga da što pre prođe vreme da počne da jede nešto sem mene. A onda proces je uspeo. Nakon dva meseca nas dve smo se dogovorile. Proces navikavanja je završen. Nikad podoji nisu postali potpuno bezbolni, jer kao što rekoh - hvat je loš. Takođe gospođica je porasla pa se sada igra, zakači, raskači i tako hiljadu puta pre nego što zaspi. Tako smo uživale tri meseca, gde god treba samo ona i ja. Ništa nam ne treba ni voda, ni duda, ni silikonske bradavice, nikakva flašica, sterilizator..... Ma gde god da smo, jedna drugoj smo dovoljne! Tek kada je došlo dugo očekivano vreme da se probaju kašice shvatila sam koliko sam tužna. Ja joj više neću trebati.
PROČITAJ CELU PRIČU ...
|
|
|
|