Queen Lady
|
Procitavsi tekst na jednom stranom sajtu (30+ stvari koje se promene kada dobijete dete), dobila sam inspiraciju kako je mene promenio i kako na mene utice zivot sa svekrvom.
Ako smatrate da tema treba da bude na drugom mestu i da ima drugi naziv, slobodno menjajte.
Zamisao mi je da u ovoj temi pisemo kako na vas nakon udaje utice zajednicki zivot sa njegovim roditeljima, bracom, sestrama, vasim roditeljima (sa bilo kom sa kim zivite u zajednici). Da li ste se vi zbog toga promenili za 360 stepeni, kako utice na vas to sto nemate slobodu i mir.... Evo ja cu prva da pocnem.
Odmah na pocetku da napomenem da ovo sto cu sada da napisem nije samo zbog mog odnosa sa svekrom, ali je ona dosta doprinela tome, zbog odnosa koji nas dve imamo i zbog silnih svadja koje sam imala sa muzem zbog nje.
Ja nisam ocekivala ne znam kakvu idilu od braka, ali sam pre udaje zamisljala da cu uvece kod kuce moci muza da iznenadim romanticnom vecerom, seksi vesom itd itd... Nisam preterano neki romanticar, ali eto tako neke sitnice do neke granice volim (ne volim neku preteranu romantiku, vise neku divlju romantiku ako me razumete  ). I zelela sam da to priredjujem muzu redovno (ne bas stalno, ali povremeno ili kada dolazi iz druge smene), ali na zalost za 4 god od kako zivimo zajedno ni jednom to nisam mogla da uradim. Jedno vreme nisam ni imala zelju za s*ksom (zbog svekrvinog konstatnog upada u sobu bez kucanja, bez trunke privatnosti sa njene strane). Jedno 2 - 2.5 god posle prvog porodjaja, zbog odnosa koji je vladao u kuci zelja za s*ksom mi je bila ravna nuli, a jedan kratak period sam posle odnosa sa muzem imala osecaj da spavam sa drugim muskarcem i imala sam neku vrstu grize savesti. Zadnjih god dana mogu da kazem da se to promenilo i da je to sada mnogo bolje, cak i bolje nego dok smo se zabavljali. Ali je sam taj odnos mene i moje svekrve, njenog konstatnog crnila, njenih glupavih komentara dovelo do silnih svadja sa muzem zbog nje i do toga da sam jedan period imala osecaj da to nije osoba za koju sam se udala.
Takodje sam kod sebe primetila da se mnogo manje smejem zbog toga sto zivim sa zenom .... hm (svasta bih napisala ali preskocicu), majkom svog muza. Znate iz same iz druge teme (o svekrvama) kakava je zena pa cu to ovde zaobici. Ali sami njeni komentari kako kada se udas trebas da budes non stop kuci, da peres peglas itd itd... Ja nisam takva i ja nisam osoba koja moze da podnese da ceo dan bude u kuci. A kada sam setala sa S dok sam bila na bolovanju i tad nisam valjala jer nisam htela nista da radim po kuci (citaj zena se nametala da sprema rucak, i sve ostalo, dete nije htela da seta, a onda kukala na mene). Sto nije problem kada dva puta do sada nije bila tu (po nedelju dana). Tada sam osecala slobodu, smejala se, bolelo me uvo kada cu da opererm sudove.... A kada je ona tu (355 dana god), da celu kucu izglancam, ona ce zbog jedne neoprane kasicice da kaze sve najgore o meni.... A mene to strasno ubija u pojam, jer ona ne moze da shvati da ja ne zelim da budem kao ona, da nikad nigde ne izadjem iz kuce, da po ceo dan sedim zatvorena, razmisljam sta cu da jedem i da imam 90 kg za 30 god. Ja sam sportski tip osobe, volim sportove u kojima se gubi dosta energije, volim dosta da setam, volim da odvrnem muziku i da se prepustim muzici (sad bas i ne mogu da odvrnem, ali mi nedostaje slusanje muzike po ceo dan, a ne slusanje parova i zadruge kad moja sveki odvrne tv iz druge sobe). Mnogo sam postala isfrustrirana, i u iscekivanju sta sledece da ocekujem od svoje sveki...
Zaustavicu se ovde, pa ako se setim jos necega, pisacu, ako tema zavivi... Pozdrav
|
Odštampaj
