IZVORNA PORUKA: Tash

Ipak sam odlučila da otvorim novu temu, pa ću odavde KLIK kopirati post od juče.

Baš sam se skenjala. Danas mi baka kaže da je čitala neki text o hiperaktivnoj deci, i da to skroz opisuje Luku.
U principu, da, tako je, sad sam malo googlala. Ali svi to povezuju za uzrast u školskim klupama jer se kao tada uočava nedostatak pažnje.

dete koje pati od ADHD sindroma ne uspeva da se organizuje, izbegava dugotrajnije napore, gubi stvari, zaboravlja, previše priča, ne može da sačeka u redu, ishitreno odgovara, prekida sagovornika, nameće se drugima, često je razdražljivo, besno reaguje na roditeljske zabrane i zahteve, agresivno je prema vršnjacima, non-stop se vrpolji, napušta školsku klupu u toku časa i uvek je spremno da nekuda krene.
Izvor

To je manje-više Luka. Tako nekako bi se mogao opisati. On retko stoji u redu, uglavnom zvrji po pošti, banci. Dugotrajni napori... ni fizički ni psihički, mu nisu dragi. No, s druge strane, ako ga zanima to nešto, onda može u nedogled. Može se igrati ispred zgrade satima, trčati, i neće se umoriti. Ako ide sa mnom u šetnju bez cilja (čitaj: ne idemo da mu kupimo nešto), umorio se već do prvog ćoška. S druge strane, psihički... nerado crta jer nema pažnju da nacrta nešto lepo, iz istog razloga i ne boji, jer uvek pređe liniju, a užasan je perfekcionista. Ali, psihički napor na kompjuteru igrajući igrice može satima. Igra teže igrice koje zahtevaju razmišljanje, "ako ovde lupim, loptica će lupiti kocku, kocka će pasti na dasku i daska će odbaciti čiku na planinu..." (improvizovala sam).
Ono što nije - nije agresivan prema vršnjacima. Daleko od toga da sedi i ćuti kad ga neko dira, ali retko udara prvi.
I još ne ide u školu pa ne znam može li da sedi 45min.
Sve ostalo gore pobrojano - to je moj Luka.

Eto, sada sam zabrinuta.

IZVORNA PORUKA: Tash

Evo text sa RR: Hiperaktivnost se leči

IZVORNA PORUKA: Tash

Kopiram deo iz texta na koji sam dala link, a komentare ću ubaciti drugom bojom.


On može da zadrži u glavi samo nevelik obim informacija Ovo za Luku ne važi, on drži u glavi neverovatne info, ali samo info koje njega zanimaju; ako ga info ne zanima - neće je zapamtiti, a većinu novih podataka brzo zaboravlja Šta ste Luka radili u vrtiću? - Ne znam, zaboravio sam! (mrzi ga da priča? neće da mi ispriča? Ili je zaista zaboravio?). Slabo mu je i dugoročno pamćenje. Ni ovo baš ne važi za Luku. Opet, pamti stvari koje njega zanimaju. Imao je 2godine kada je u Pešti ispred jednog TC video neki spomenik konja. Ja ga nisam ni videla, a ne zapamtila da je tamo. Kada smo posle pola godine opet otišli za Peštu, još iz daleka je vikao "Idemo kod konja", nisam imala pojma o čemu priča dok nismo stigli do tamo.  Teško uspeva da savlada čitanje, pisanje i računanje, ali ne zato što ima niži koeficijent inteligencije, već zato što ne može da se koncentriše. Piše određene brojeve, ali sve naopako, kažu da je to normalno za ovaj uzrast. Zna da broji do 100, sabira uz pomoć prstiju do 10. Slova ga ne zanimaju. Ne prepisuje ih. Sa sedam godina takav mališan nije spreman za školu, jer kod njega još uvek nisu sazrele više moždane funkcije. On stalno žuri, besciljno hvata razne predmete, počinje da radi zadatak ne saslušavši do kraja učiteljicu. Prstima konstantno lupka po stolu, ovo ne, klati se na stolici ili mlatara nogama ovo da. U razgovoru skače s teme na temu ovo kako-kad, ima tikove ovo ne, pravi grimase i nepotrebne, nepovezane pokrete ovo da. Oko 68 odsto takve dece ima narušen san šta znači narušen san? Najčešće spava celu noć, ali ume da zaređa da se budi, prelazi u naš krevet, traži da pije; nije učestalo, ali dešava se. Mislim da je to više povezano sa tim da do rođenja bebe je spavao sa nama u krevetu veoma često; od kada se beba rodila, nije izbačen, ali mu je lepo objašnjeno da bi mu bilo mnogo bolje u njegovom krevetu da ga beba ne budi noću. Naravno, ako se probudi - uvek mu je dozvoljeno da se uvuče kod nas. , a 40 odsto mokri u krevet ovo se po nekada desi; veoma retko - recimo u pola godine 2-3x. . Mališan je impulsivan, brzo se uzbudi i agresivan je. Da.    Pati od stalne unutrašnje napetosti i u trenutku menja raspoloženje. Da    Zaostaje u psihičkom razvoju za vršnjacima Ovo ne; nije što je moj, ali baš je pametnica, ali želi da komanduje i rukovodi Ovo da. Drugima postavlja previše zahteva Da  i zato nema mnogo prijatelja Šta znam... Ima drugare u vrtiću, vaspitačice kažu da se jako brzo i lako uklopio; Zvone nam drugari ispred zgrade i zovu ga napolje da se igra...


Biće da je ipak moja mama u pravu kada kaže da je on samo malko nevaspitan.

IZVORNA PORUKA: n i n a

Tasho  skroz razumem tvoju zabrinutost!!!
Meni je Mihajlo dobijao napade histerije i zacenjivanja sa svea nekoliko nedelja, jer mu se nije stavljala kapica na glavu ili mu je smetao švedski povez Ja sam bila u šoku kako tako malo dete može da izražava nezadovoljstvo tako burno tako malo!
Pričala sam sa patronažnom (inače divnom ženom) i čitala sam nakon tog razgovora dosta i na internetu i u knjigama. Vidiš i po ovom članku da se hiperaktivnost javlja kao urođena ili pri rađanju. Ja ništa od ovog nisam imala ni u trudnoći ni pri porođaju (jedino ako se računa candida, ali svaka druga žena je iam zbog hormona, pa nemaju hiperaktivnu decu). Ne pušim, ne pijem, a ne znam ni za neka psihička oboljenja u porodici.

Kako raste, M sve izraženije pokazuje svoje nezadovoljstvo kad mu se nešto brani, ne drži ga pažnja ni minute, svugde ga ima. Kad smo u parku, čas tobogan, čas klackalica, čas ljulja, pa trk u pesak, pa opet na tobogan.... i tako u krug.
E sad, ja sam slušala neki dan jednu emisiju na RTV NS o tome kako deci ne treba ništa braniti, jer oni tako istražuju svoju sredinu (ako dete želi da se vrti oko svoje ose, treba ga pustiti, ako želi da stane na stolicu, treba mu pomoći i sl.) i razvijaju svoju motoriku. Navodno, bila je tema ispitivanje motoričkih sposobnosti kod dece uzrasta do 6 godina gde je ustanovljeno da je čak 70% dece "zakržljalo" motorički. Recimo, ne umeju svaki prst na ruci odvojeno da podignu sa stola, nego podignu sve prste odjednom (strašno!!!). Mi M sve puštamo da pokuša, ali ga konstantno pazim i opominjem da se ne povredi (tako je i taj psiholog navodio-pustite ih ali ih ne "ispuštajte" iz vida).
Daleko smo mi još od škole, ali recimo mnogi njegovi vršnjaci već uveliko odgledaju bar jedan crtani film u trajanju od 5 minuta, dok M ne pogleda ni reklamu od 15sec!!!
U jednoj od knjiga (ne znam sad napamet, na poslu sam) našla sam vežbe koje se rade sa decom koja imaju "poremećenu" pažnju i hiperaktivnost. Ja sam sa M dosta vežbala dok sam bila na porodiljskom, sad manje, pošto pola dana nisam kući. Sve u svemu, osnovne vežbe su:
1. zadržavanje pažnje od 15 minuta - naći neku igračku ili aktivnost da se zaokupira dete po svaku cenu na 15 min. Npr. M i ja gledamo slikovnicu sa pojmovima ili životinjama i ja mu oponašam zvukove ipokazujemo rukom na slike, a čim on pokuša da odluta - ja opet "a Mišo pokaži mami konja, kako kaže konj?" pa mu guram slikovnicu pod nos! I stalno štopujem na sat da bude bar 15min. Ili pevamo "kad si sretan" pa tapšemo i puckamo prstima, ili "ringeraja" i ne dam mu NIŠTA drugo da radi osim te igre za taj period.... Ima tu još dosta primera, svako neka nađe čime bi zabavio svoje dete ;
2. zadržavanje deteta na jednom mestu 30 minuta - ja sam to izvežbala u kolicima. Obavezno kad krenemo u šetnju, ne dopuštam M da izađe iz kolica pola sata, i vežem ga i cucla po potrebi i vozamo se. Sad je već naučio da se strpi, pa se nekad voza i ceo sat. Isto kombinacije i vežbe zavise od uzrasta i ideja roditelja
3. umirivanje burnih reakcija - način da se kanališe dečiji bes u nešto produktivno. Svako zna šta njegovo dete najviše voli i šta ga uglavnom smiruje i to su "oružja" koja se potežu u napadima besa. Npr. vi zabranite da se penje na sto ili dira sto - on u histeriju, a vi mu pustite omiljenu pesmu u tom trenutku i počnete da igrate i pevate ili uzmete da slažete njegove omiljene kockice i kažete da bi baš bilo super da vam pomogne, i onda odmah na vežbu No 1 od 15 minuta...

Ja znam koliko je teško, nadam se da ću do škole uspeti da ga malo spustim na zemlju, ali treba mnogo snage, volje i ljubavi, a roditelji za svoje dete toga uvek imaju

• 
  
  Počinje raditi pre nego što je dobilo jasna uputstva i shvatilo ih 
• 
  
  Gleda kako rade druga deca pre nego što pokuša uraditi samo.
• 
  
  Radi prebrzo i čini nepotrebne greške, a ne greške povezane s neznanjem.
• 
  
  Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vreme sedeti na jednome mestu.
• 
  
  Na pitanja odgovara prebrzo i ne pokušava da prvo razmisli.
• 
  
  Nije sposobno da sledi uputstva koja se daju celoj grupi.
• 
  
  Ne može zapamtiti uputstva, iako nema teškoća s pamćenjem.
• 
  
  Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava započete zadatke.
• 
  
  Ima teškoća u organizovanju pismenih radova: oni su obično zbrkani.
• 
  
  Pogrešno tumači jednostavne izjave, ne razume mnoge reči i rečenice.
• 
  
  Može ponoviti izjave koje su mu rečene pre dosta vremena, a ne može ponoviti one koje su rečene nedavno.
• 
  
  Lako posrne i padne, nespretno baca predmete ili mu oni padaju iz ruku.
• 
  
  Lako se povodi za onom djecom koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio.
• 
  
  Previše je pričljivo, često prekida razgovor.
• 
  
  Često napušta klupu i nešto pretražuje po razredu, dok druga deca mirno sede.
• 
  
  Ne pazi kada nastavnik nešto objašnjava, gleda negde drugde.
• 
  
  Često kaže: "Ne mogu to učiniti" i pre nego što pokuša, lako odustajanje posebno je uočljivo kod novih zadataka.
• 
  
  Govori, peva i šapće samo sebi.
  
• 
  
  Ne može izraziti misli na logičan i razumljiv način.