choopa choops
|
Optimista srećno sutra, nadam se i vjerujem da je sa bebom sve OK. Pošto je sad raširena ta priča oko vakcina i autizma, ja sam prije vakcinacije gledala nekakve snimke na YT, i između ostalog (ne mogu sad da ga nađem) tu je bila jedna mama čija starija ćerka ima autizam, a sin koji je mlađi ne. Snimci prikazuju njih dvoje u sličnom uzrastu od nekih 10-11mj u sličnoj situaciji. Dakle, ona pokazuje kao djeca stavljaju oblike, stvari u kutiju. Dok ćerka samo uzima i gura unutra i vadi i opet gura i vadi, kao automatski, sin kad ubaci neku figuru traži pogledom mamu kao znak podrške. Traži bravo. Ne mora to da bude svaki put, ali valjda je bitno da dijete želi da pokaže šta je naučilo, a ne da se sam igra u svom svijetu. Ja sam dala I da stavlja stvari tako, i ona bi tražila moje bravo, moju reakciju. A nas je na pregledu doktorka ispitala sledeće stvari, možda nisu sve vezane za ovu temu, ali ja ću ih nabrojat svejedno. Da li zna da priča? (ne zna još). Da li zna da hoda? (ne zna). Da li zna da se ustaje, da li traži ruku da ustane ili recimo pokušava to da uradi uz namještaj ili slično? (da) Da li zna da pokaže bravo, pa pa i slično? (zna) Onda je nekoliko puta zvala po imenu i trebalo je da je pogleda u oči (jeste). Onda je uzela neku knjigu na kojoj je nacrtano pile i ima duge koje kad se pritisne kaže piju piju, uzela njen prst, njime joj pokazala pile i rekla kako kaže pile i onda njenim prstom pritisnula dugme. Zatim je pitala gdje je pile da pokaže. I kako kaže pile?-da pritisne. (uradila je to. U principu ne urade sva djeca to odmah, ali ka tome se ide, da se nauči taj pokazni gest valjda). Onda joj je pokazala veliki poster sa bebom iznad glave. Okrenula je temu, nakon nekog vremena je pitala gdje je beba? Trebala je da pogleda gore. (Pogledala). I td. Sad mi ne pada na pamet šta je još ispitala, ali eto ako će nekome značiti, može da pokuša sa ovim metodama. Ono što nam je naglašeno je: da kupimo slikovnicu, recimo sa životinjama. Slikovnica ne smije da bude šarena, i poželjno bi bilo da bude po jedna životinja na strani. Pa da učimo, pokažemo na kucu sa njenim prstom. Kažemo, dok gleda u naša usta, kuca kaže av, av. Pa ona treba da pokaže psa, i da pokušamo da izvučemo od nje to av, av. Ili da uzmemo recimo našu sliku, pa pokažemo njenim prstom mama. I onda da nas pogleda i kažemo ma-ma. Pošto I obožava pse, mi imamo sliku psa u sobi i ja sam joj pokazala da je to pas. Ona se jao obraduje kad je vidi. Ne umije da ponovi av, av ali pokušava. Kad smo u sobi, u sred igre na krevetu ja je pitam gdje je kuca, ona odmah podigne pogled ka slici. Zatim, do treće godine djeca ne bi trebala da gledaju crtane, može kratko jednom ujutru i jednom uveče. Ako dijete voli reklame ili bude nešto na TVu, kaže da je dobro da i mi reprodukujemo zvuk, odnosno pjevamo zajedno i trudimo se da dijete pogleda i u naša usta kako se pjeva. Što manje TVa, telefona, kompjutera... Sad sam ovo sve nabacala s brda s dola, ali valjda je bar nešto objašnjeno kako treba?! A ako se sjetim još nečega što je kontrolisala, dodaću.
< Poruku je uredio choopa choops -- 8.3.2016 2:10:32 >
_____________________________
Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.
|