Didy
|
Branki, normalno je da se ponekad bojiš. Svi se mi preispitujemo u životu oko raznih stvari, ali to je samo pokazatelj da ti je stalo. Ja ću ti dati nekoliko praktičnih saveta koji će tebi pomoći, njemu olakšati (verovatno su ti sve ovo već govorili, ali za svaki slučaj, možda ti nešto bude i od koristi). Trudi se da Božu ne vodiš u prevelike gužve i u galamu, kod njega to stvara još veći haos i strah. Što više muzike, pokreta, neka uči kroz muziku, to će ga najviše stimulisati. Slikom mu obeleži što više možeš, tako će najlakše da usvaja. Npr. kada hoćeš nešto da ga naučiš, a to nešto se sastoji od više radnji, sve mu obeleži sličicama koje možete zajedno da napravite - jutarnje rutine, šta treba da radi kad ustane i kjim redom, kako da pere ruke i slično. Daj mu što više stvari da sortira u razne posude ili kutije (oblici, boje, štipaljke, kašike, viljuške, kocke, šta god). Kad razgovaraš sa njim, ne koristi složene rečenične konstrukcije, ne pričaj puno, reci konkretno, jasno, u tri reči suštinu kad je nešto važno, u suprotnom se informacija raspline i on je ne čuje uopšte. To je ono što mi sad pada na pamet, setiću se sigurno još. Svaki dan je novi izazov, ali i prilika za novo iskustvo, rastite i sazrevajte zajedno. Kad ti bude teško, znaj i da je to normalno, traži pomoć, fizičku, psihičku, emotivnu, šta god. Samo prihvati da je sve što se dešava normalno i prihvati činjenicu da nisi ni sama ni jedina u svemu. I prihvati svoje dete kao posebno, ne kao drugačije.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|