IVA 11
|
Branki, bliska jesam, družimo se 10 godina. Ima 14 mjeseci, možda je za prognoze rano, ali nikad me otkad se rodila nije pogledala u oči, ni mene ni roditelje, nikoga, stalno je "odsutna", nezainteresovana je za sve, za igračku, zvečku, bilo što, ne reaguje na obraćanje. Vodili su je na skrining ušiju, čuje, ali ne reaguje. Ne zanima je ništa, ne drži zvečke, igračke, samo što umije jeste da se čupa za kosu i skida trake koje joj stave. Možda griješim, Bog neka mi oprosti ako je tako, ali kažem samo ono što kod male primjećujem. Pored toga što je ništa ne interesuje, ona jedan vokal, glas nije pustila nikad, samo otvori usta i glas nikakav ne pušta, izuzev kad plače. Prošli mjesec se smijala nekako čudno non stop, bez razloga, sad samo gleda u jednu tačku, i klati se naprijed-nazad. Možda je neki od tipova autizma, možda drugo nešto, ne znam, ne razumijem se ali mi je toliko žao jer moja drugarica sve pravda nervozna je, spava joj se, niču joj zubići i tako stalno, i to je počelo da me nervira jer ne radi ništa da djetetu koje je rodila pomogne. Ona ne umije čak ni sama da sjedi, ne okreće se, ne opire na noge, možda sve to nema veze, ali to je to ukratko.
|