dunja RR
|
Moja priča: Komšije stan naspram nas, znači stanovi nam gledaju jedan na drugi. Kada gledam kroz špijunku znači vidim njihova vrata Pislaa sam ranije, ali ta priča evo godinama traje, i ništa se nije promenilo. Imaju malo kuče. Kuče nikada ne izvode napolje. NIKADA. Otvore širom vrata od stana s vremena na vreme, par puta dnevno, drže tako 10ak minuta, dok kuče ne izađe i ne ispiša se na hodniku. Ono uvek laje dok to radi, tako da svi mi to vidimo, i svi to znamo. Vrata otvaraju svi: otac, ćerka, majka. Majka doktor, otac na dobroj poziciji u policiji. Ćerka oko 16 godina recimo. Na tom mestu gde kuče piša, stoji jedna ogromna fleka, koja kada je suva odvratno izgleda i smrdi, a kada je mokra, tj kada se kuče sveže ispiša, bara je tu na ta 3 stepenika, znači ko ide pešaka (ja nikada ne koristim lift npr), neminovno će ugaziti u tu mokraću pseću. Ja se sva izlomim da preskočim. Kada čistač dođe da očisti zgradu, otac izađe i kaže tom Cigi, eej, vidi ovo, nisi dobro očistio, na šta to liči, i pokazuje mu tu fleketinu/lokvetinu???? Čisti to! Od skora je neko od komšija počeo na tom mokrom mestu da baca đubre, papiriće, opuške, prazne folije od lekova. Tako da je tu sada i gomilica đubreta. Neko pokušava da im tako stavi do znanja, da je ogavno to što radi njihovo kuče i što oni to dozvoljavaju. Ne znam ko to radi od komšija sa tim đubretom, zezam ja mm, to si možda ti, a moža sam i ja, tinuninu Nismo mi, ali eto neko pokušava, jer takvim ljudima se ne može objasniti. Pre 3 godine, neko od komšija je prijavio to upravniku zgrade, i upravnik je zajedno sa čistačem zvonio na sva vrata na našem spratu (mi tada nismo bili tu, bili smo u Bosni), Otac taj otvorio, i oni ga pitaju da li vaše kuče ovde piša, on reče neee, odakle vam to. Kad kuče u tom izlete i popiša se pred svima, svi su to videli, jer su obe komšinice do nas izašle kada su im pozvonili. I evo posle 3 godine, kuče i dalje svaki dan, po nekoliko puta piša na hodniku, a na našem spratu ima 4-oro male dece, i to su nam jedina deca u zgradi. Ruglo. Hoću reći, to su peksinavi ljudi (što bi rekli uBosni)i oni NE MOGU da se promene. Prosto je tako. Inače kada izlaze napolje, na posao, u školu, sve troje, majka, otac, ćerka, su tip top sređeni, obučeni u najskuplje brendove, frizure, naočare, nokti ..voze najskuplja kola. Za njima ide OBLAK parfema. Vrata na stanu blindirana, bez prezimena. Gledala sam novi zakon što je neki dan donesen, ne nađoh da se pominje kazna stanarima za pišanje pasa po hodniku.
< Poruku je uredio dunja RR -- 4.7.2019 17:26:13 >
_____________________________
310 poljubaca vrelih prosuću po licu tvom 310 poljubaca nježnih ... Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije. Šekspir
|