madre
|
dugo sam razmisljalala da li uopste da pisem o ovome, ali na nagovor muza sam ipak resila... jako rano sam saznala da sam trudna, u 3-oj nedelji ali jednostacno sam znala... jedno vece mi je krenuo malo obilniji braonkasti sekret, gde sam se ja bas uplasila jer nisam znala sta me tek sve ceka to je trajalo nekih 15-ak dana, bila sam u frontu gde su mi dali terapiju i rekli da je sve u redu. ja sam posle nekog vremena vec oguglala na to. pocele su pripreme za vencanje i mm i ja smo krenuli na probu vencanice. necete verovati, ali bas ispred fronta iz mene je nesto toplo izletelo, noge su mi se oduzele, jer sam naravno znala da je to mlaz sveze krvi. primili su me u bolnicu, gde je primecen hematom. lezala sam tamo nedelju dana, pa su morali da me puste da idem da se udam uz mirovanje, lekove, injekcije... medjutim, tu ima non stop stare krvi, na koju ja vise ne obracam paznju... jedno jutro me probudi odliv, mm od se oduzme pri pogledu na to, ne moze da se pomeri, a iz mene ispadaju komadi, a krv siklja... pravac, bolnica. tamo mi se stanje posle par dana smiri pa me posle nedelju dana puste kuci. medjutim tu nema mira, posle par dana opet odliv ( verujte da nisam verovala koliko krvi covek ima) i opet bolnica. e tada sam vec tamo lezla mesec i po dana... krvarenje nije stajalo, samo je bilo druge boje, cas tamna krv, cas sveza. jos par puta odliv... jedno vece me je probudio, ja otisla i probudila sestre a one me prestravljene odvedu u porodiliste... ja preplasena...tamo hoce da me briju ja ne dam!!! srce moje bebe kuca, sve ostalo nije vazno to je bila najgora noc u mom zivotu! ostave me tamo da lezim, niko nista ne govori, prikljuce mi tokolizu ( koju sam vukla dva dana za sobom gde god sam isla), a iz mene samo pici... sutradan me moj doktor izvuce iz porodilista i ima sta da mi kaze: ajde da mi odradimo kiretazu, da se vise ne mucis, ovde spasa nema, pobacaj je krenuo...odluci danas do 2!!! mm je dosao, ja placem kao nikada!!! posle nekog vremena dolazi sestra i pita: sta ste odlucili??? ja u soku, kao da me pita koje cete boje majicu u butiku. uzaaas ja sam odlucila da moja beba i ja pokusamo da se izborimo. krvarenje je trajalo jos duuugo ali ja sam bila optimisticna! zbog lose krvne slike primila sam dve jedinice transfuzije, pila partusisten i primala progesteron i jos mnoooge lekove i injekcije, ne znam im vise ni ime, lezala sam non stop, cak sam i jela u krevetu, kupala se nisam mesec dana, cak ni zube nisam prala, samo lezanje... moj doktor odlazi na odmor i ostavlja me kod nekog drugog. kada se vratio posle 15 dana, kaze on meni: drago mi je sto si me sacekala! e, tad sam se osetila kao junak po ulasku u 5. mesec stanje je polako pocelo da se smiruje, samo tamna krv... pustaju me kuci! od tada ni jednog odliva ostatak moje trudnoce protekao je divnooo. sve vreme sam znala da je sve u redu, da je moja beba dobro i da hoce da se rodi. a sada 7 meseci posle porodjaja sam ubedjena u to to je moj heroj izvinite sto sam oduzila, ali verujte ovo skracena verzija
_____________________________
Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...
|