|
Njica -> RE: Odnos prema porodiljama (trudnicama) u porodilištu (6.1.2015 18:09:20)
|
Porodila sam se u Frontu 5.12., nemam neko veliko ni odusevljenje, valjda sam bila umrcvarena lezanjem na Patologiji nedelju dana pred porodjaj, osoblje kao osoblje koliko ti treba dobro, vezare na sve strane naravno ali u Frontu nisam ni imala potrebe za time, doktorka mi svakako nije bila u smeni, epidural se svakako placa, ukljucili me na indukciju u 5h, jako sam se sporo otvarala i u 11h bila van svake snage bez obzira na epidural, zaista mi je bilo svejedno ko je obletao oko mene, u duzem periodu sam sama lezala i vristala, niko mi nije ni trebao, pred same napone su se sjatile babice i derale se na mene jer nisam lepo gurala, pise da me je porodio neki doktor Djurovic nemam pojma ko je taj, secam se samo babice sa crnom kosom koja nije prestajala da mi objasnjava kako da disem, kad bi zavrsila sa pokazivanjem a ja neuspesno pocela da disem - ona bi mi opet objasnila i na kraju kad su mi legli na stomak i kad smo izgurali bebu a ja videla gadne halucinacije od nedostatka vazduha, stala je pored mene i rekla da sam zamalo izbegla vakum i da sad disem inace me voze u Lazu Lazarevic ako hiperventiliram.
Na odeljenju ista prica, sestre kao sestre, dodju odu, donesu sta treba, odu, na brzinu objasnjavanje presvlacenja, jos vecom brzinom pomaganje oko dojenja, jedine sestre koje pamtim da su bile strpljive su one koje te nose u wc da piskis, cekale su svih mojih 25 minuta pokusavanja da ispiskim jednu kap.
Ono sto je mene ubilo u pojam, mozda sam luda jer mi je to najbitnije u tim trenucima, ali zbog toga ne verujem da cu se vratiti u Front je sto nismo mogli da vidimo muzeve niti oni da se popnu i vide nas i bebu. Zbog kao nekog gripa, odeljenja su bila zakljucana, nas su tripovali da treba da nosimo neke maske, vristimo sve do jedne a ja ne mogu da vidm svog muza. Mislila sam da cu odlepiti, zaista znam da to mozd anije najbitnije u tom trenutku jer gledace nas celog zivota, ali meni je bilo strasno potrebno da ga ugledam na samo sekund. Niko nije smeo da kao udje na odeljenje i vrhunac je bio kad je jedan poznat mi bradati doktor progurao jednog tatu u moju sobu, morala sam da ga gadjam papucom.
Hvala Bogu, to nije najteze sto je moglo da se dogodi i sto se dogadja, znam da zvuci razmazeno ali eto :) Sve je super proslo ipak!
|
|
|
|