Didy
|
Jao, Bubi, strašno. To ne radim nikad. Puštam im vesele pesmice i sve je u cilju usvajanja vokabulara, odglume trick or treat, dobiju slatkiše, ne puštam im ništa strašno, ali deci generalno prijaju malo drugačiji časovi i dekoracija: Božić, Uskrs, Noć veštica, Dan zaljubljenih.. To su praznici koje slave Englezi i Amerikanci i mislim da deca treba da znaju običaje i kulturu naroda čiji jezik izučavaju. Ako neko misli da neće biti pravoslavci zbog jednog časa engleskog, onda treba da se zapitamo koliko je ta naša vera jaka i šta je suština vere. Po meni ništa nije crno ni belo. Stefan je npr. u 1. razredu plakao 2 nedelje i bojao se noću, nismo mogli da ga umirimo jer je veroučiteljka pričala o smrti i kako ćemo svi umreti i on je jecao, zacenjivao se kako neće da mi umremo i da se jako boji da ćemo umreti. Na kraju sam htela kod dečjeg psihologa da ga vodim koliko je to eskaliralo. Samo ga čujem kako jeca u sred dana, u sred noći... Mm je insistirao da ga ispišemo sa veronauke, poludeo je, a nije se baš ni radovao ideji da deca idu na veronauku. Ni na jednom času za Noć veštica se nije uplašio ni blizu kao tada.S druge strane, ja sam strancima predavala srpski kad sam bila apsolvent. Imala sam odrasle ljude i studente iz Amerike, Azija, Evrope... Pričala sam im o našim slavama, religiji, svecima, imali smo tematske časove koji se kose s njihovim verskim ubeđenjima, vodili smo ih na ekskurzije u fruškogorske manastire... Oni su ljudi želeli da upoznaju naše običaje, čak i našu religiju, s poštovanjem su se odnosili prema našim svetinjama. Šta su trebali da mi kažu - Mi smo katolici, nećemo da dolazimo na te tematske časove, to se kosi s našom religijom. Malo mi je to već sve preterano. Ne idu deca da slave Noć veštica na času engleskog jezika. Ja sam odrasla u duhu pravoslavlja, u našoj kući se postilo i za vreme Tita, nikad se nije prestajalo, sveštenik nam je bio na slavi, baka me je vodila u crkvu redovno, meni je to bio način živlota. Onda je došlo neko vreme devedeset_ih kad su veliki vernici postali svi izjednačavajući nacionalizam s religijom. Tad mi je sve nešto postalo na silu i ekstremno. Sve je postalo prenaglašeno i prestalo da liči na religiju koja je bila neopterećujući deo moje svakodnevice. Sve je nešto postalo mi-oni i meni, iskreno, to jako smeta. Odaljilo se od suštine, postalo je sve formalnost, kao i ovo sad za Noć veštica.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
Odštampaj
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
