|
mihi -> RE: Vakcine Prevnar i Pneumokok (5.11.2012 23:01:44)
|
Ne znam NM otvori sajt Moj pedijatar i tamo imaš celo poglavlje o ovome a možeš da pitaš tj pošalješ mail asistentu dr Goranu Vukomanoviću.
Bolest obuhvata spektar infekcija izazvanih bakterijom Streptococcus pneumoniae (S. pneumoniae). Procenjuje se da S. pneumoniae godišnje usmrti blizu 1 milion dece mlađe od 5 godina - posebno u zemljama u razvoju.
S. pneumoniae može da izazove ozbiljna životno ugrožavajuća stanja kao što su meningitis , pneumonija (zapaljenje pluća) i bakterijemija (sepsa). Ovi tipovi infekcija nazivaju se invazivne pneumokokne bolesti (IPB) i nastaju kada bakterije pneumokoka inficiraju inače sterilne delove tela. S. pneumoniae može da izazove i manje teške, ali značajno češće neinvazivne bolesti respiratornog trakta kakve su otitis media (zapaljenje srednjeg uha), sinuzitis (zapaljenje sinusa) i bronhitis (zapaljenje vazdušnih puteva u plućima). Ove bolesti takođe mogu biti veoma ograničavajuće i uznemiravajuće za decu i njihove roditelje.
Invazvne pneumokokne bolesti
Invazivna pneumonija
Svake godine, zdravstveni sistemi u celom svetu uključeni su u lečenje 156 miliona slučajeva pneumonija među decom, od čega se 95% novih slučajeva otkrije u zemljama u razvoju.
Pneumonija je najčešći uzročnik pneumokokne smrti u svetu.
Simptomi obično uključuju drhtavicu, jezu, visoku temperaturu, znojenje, ubrzano disanje, bolove u grudima i mišićima, slabost i kašalj kojim se izbacuje gusta, zelenkasto-žućkasta sluz.
Pneumokokni meningitis
Pneumokokni meningitis je najčešći kod dece mlađe od dve godine i odraslih starijih od 65 godina.
Posledice pneumokoknog meningitisa mogu biti teške - u 20 % slučajeva fatalne, dok 25% preživelih (od čega polovina kod dece) može imati teške i ograničavajuće posledice kakve su gubitak sluha ili vida, epilepsija, problemi sa učenjem i ponašanjem (posebno kod beba i male dece), problemi sa pamćenjem, zamor i uporne glavobolje.
Simptomi meningitisa uključuju groznicu, tešku glavobolju, povraćanje, fotofobiju, ukočen vrat, mišićni bol, omamljenost, otežano buđenje i osip koji ne nestaje pod pritiskom
Pneumokokna bakterijemija
o Predstavlja često sekundarnu manifestaciju invazivne pneumokokne pneumonije i javlja se kod približno 25% pacijenata
o Simptomi uključuju groznicu, glavobolju i bolove u mišićima
Neinvazivne pneumokokne bolesti
Otitis media
Otitis media (zapaljenje srednjeg uha) predstavlja jedno od najčešćih bolesti u detinjstvu. Procenjuje sa da će do treće godine 75% sve dece imati barem jednu epizodu, a daće više od jedne trećine dece imate ponavljane infekcije (definisano kao 3 ili više epizoda tokom godine)
Ponavljane infekcije mogu ponekad da rezultuju hirurškom intervencijom kojom se ubacuje mala metalna cevčica (gromet) kroz bubnu pnu kako bi se drenirala tečnost iz uha
Simptomi uključuju nemir, bol, groznicu i simptome slične gripu (crvenilo grla, prolazni gubitak sluha i oticanje gnoja iz uha ili ušiju)
Sinuzitis
Sinuzitis je infekcija malih vazduhom ispunjenih šupljina unutar kostiju lica i čela. Akutni sinuzitis se najčešće razvija brzo, nakon nakon prehlade ili gripa.
Simptomi uključuju bol i osetljivost sinusa, zapušen nos ili visoku temperaturu.
Bronhitis
Bronhitis predstavlja infekciju glavnih vazdušnih puteva (bronha) u plućima
Obično se javlja zimi, a često razvija nakon prehlade, zapaljenja grla ili gripa. Može da se javi kod svih osoba, ali su mu skloniji pušači i osobe profesionalno izložene iritaciji pluća
Glavni simptom bronhitisa je kašalj koji može biti praćen žućkasto-sivim sekretom.
Ko je u riziku?
Svako može oboleti od pneumokokne bolesti, ali su neke grupe u većem riziku od drugih. Oni uključuju:
Malu decu i starije osobe
Osobe sa oslabljenim imunim sistemom (oboleli od karcinoma, leukemije, Hodžkinove bolesti ili AIDS-a)
Osobe koje pate od spektra hroničnih stanja kakva su bolesti pluća, srca i bubrega, dijabetes i alkoholizam
Kako se prenosi pneumokokna bolest?
Bakterije se obično prenose kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša. Bakterije se najčešće prenose kašljanjem ili kijanjem, ili dodirivanjem predmeta koji ih sadrže na sebi, a potom unošenjem u organizam preko usta ili nosa. Česta je pojava da se kod ljudi (posebno dece) bakterije pneumokoka prenose i šire bez prethodno prisutne kliničke.
Kako se leči pneumokokna bolest?
U lečenju pneumokoknih infekcija praksa varira od zemlje do zemlje i zavisi i od forme bolesti, ali se uobičajeno koristi antibiotska terapija. Penicilinski antibiotici su lekovi izbora za invazivne pneumokokne infekcije, ali se rezistencija na njih tokom poslednih godina povećala.
Vakcinacija protiv pneumokokne bolesti
S. pneumoniae postaje povećano rezistentan na antibiotike. Kako lečenje pneumokokne bolesti postaje teže zbog ove rezistencije - njena prevencija vakcinacijom postaje sve važnija. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciju (SZO) - od svih javno-zdravstvenih mera - vakcinacija bi mogla da ima najsnažniji uticaj na broj novih slučajeva pneumokokne bolesti.
Pneumokokne vakcine omogućavaju zaštitu protiv infekcija izazvanih različitim sojevima bakterija pneumokoka, koji se nazivaju serotipovi.
Postoji preko 90 različitih serotipova S. pneumoniae otkrivenih do danas
Globalno - 10 do 15 serotipova odgovorni su za 80-90% slučajeva svih slučajeva invazivne pneumokokne bolesti kod male dece
S. pneumoniae serotipovi 1, 5, i 7F odgovorni su za značajan procenat slučajeva invazivne pneumokokne bolesti, u proseku 5 - 25 % slučajeva na svetskom nivou
Serotipovi 1, 5 i 7F češće su udruženi sa invazivnom bolešću, i mogu često da izazovu ozbiljnija ili životno ugrožavajuća stanja, kakva su komplikovana pneumonija ili empijem.
U Srbiji su trenutno registrovane dve pneumokokne konjugovane vakcine. Prva registrovana vakcina sadrži antigene protiv 7 serotipova S. pneumonie, koji su od visokog značaja za globalnu epidemiologiju pneumokokne bolesti. Posle nje, registrovana je i novija vakcina koja sadrži antigene 10 serotipova - svih sedam iz prve registrovane vakcine, a potom i 3 dodatna serotipa 1, 5 i 7F. Podaci ukazuju da zaštita 7-valentnom vakcinom može da bude visoko efikasna - posebno u regionima Severne Amerike i Okeanije, ali da, zahvaljujući drugačijoj zastupljenosti serotipova mopža da ima nižu pokrivenost (48 - 74%) na teritoriji Evrope, Afrike, Latinske Amerike i nekih zemalja Azije.
Stoga su tokom razvoja 10 valentne vakcine pored postojećih 7 serotipova (4, 6B, 9V, 14, 18C, 19F, 23F) uključeni i serotipovi 1, 5 i 7F. Dodatkom ovih serotipova, pokazano je da bi vakcinalna pokrivenost protiv dečije invazivne pneumokokne bolesti mogla da se poveća na 80 - 90 % u najvećem broju regiona (Evropa, Latinska Amerika, Afrika, Okeanija i Severna Amerika) i približno 75 - 90 % u Aziji
U skladu sa tim, Svetska zdravstvena organizacija naglašava da zemlje koje koriste postojeću penumokoknu konjugovanu, nakon pojave vakcina sa većim brojem serotipova - treba da ocene da li bi imale eventualne koristi od prelaska na vakcine sa većim brojem antigena.
|
|
|
|