svetleca tackica
|
Drage mame, Konacno sam uspela da izdvojim malo vremena za ovaj mail koji vec mesecima planiram da napisem, ali jurnjava za klincem….a i sada pisem u gluvo doba noci,i izvinjavam se ako ne budem bas koncizna. Naime, zelela bih da Vam najtoplije preporucim vrtic Dvoristance na Banovom brdu u koje ide moje dete, jer smatram da vrtic ima ili moze da ima izuzetno vazan uticaj na formiranje nase dece, time i ceo njihov buduci zivot, a i zbog zahvalnosti prema onima koji taj vrtic vode. Takodje i da podelim moje iskustvo u cinjenju izbora vrtica i gresaka koje tom prilikom mozemo napraviti. Kada sam pocela da razmisljam o tome u koji vrtic da upisem dete, napravila sam iscrpnu pretragu – inace sam taj tip – po vise kriterijuma, od onih za koje pedagozi i razvojni psiholozi kazu da su vazni, onda onih koji su meni licno vazni u odnosu na specificnosti mog deteta, utiska da ce on biti srecan tamo i rado provoditi vreme, procene vaspitacica, njihovog potencijala empaticnosti i edukacije pa do prakticnih kao sto su blizina, vreme rada… Sa odlascima u nekoliko njih na razgovor, krug se suzio i ja sam izabrala jedno koje je izgledalo da zadovoljava sve uslove. E, ali, to je tako bilo samo u delu koji se odnosio na smestaj i hranu, ali ono sto je najvaznije, rad primarnih vaspitacica sa detetom- od njegove integracije u grupu, rada sa njim pa sve nadalje je izostao ( uz izuzetak spoljnih saradnica koje su korektno radile svoj posao). Necu vas sada gnjaviti sa detaljima kako je sve to teklo a zbog cega sam na kraju i ispisala dete, ako nekoga bude zanimalo, napisacu u drugom postu, nikakva moja bolecivost ili pokusaj preterane zastite, ili perfekcionizma nije bio razlog tome. Naprotiv, na kraju su me meni bliski ljudi naterali na to zbog sve ociglednijeg loseg uticaja tog obdanista na dete. Da ne poveruje covek. I tako se taj izbor ispostavio kao jedna VEEELIIKA GRESKA. Eto pouke broj jedan : Nije sve onako kako nam se cini. Dvoristance mi tada uopste nije uslo cak ni u pocetni siri krug razmatranja, i tu je njegova slaba strana – marketing. Naime, i pored toga sto nam je ono bilo najblize, na web strani mi je izgledalo nekako previse skuceno a o svom programu nisu pisali nadugacko (a mogli su kao i drugi da prave citavu filozofiju od delova programa), tako da – ovo je moja greska- uopste nisam ni raspitala o njemu niti otisla da ga vidim. Izgledalo mi je poput drugih malih vrtica u kraju, a ja sam htela nesto vise za mog malisu. Ali, srecom, potpuno slucajno sam dobila preporuku od komsinice koju sam znala kao pametnu osobu i posvecenu majku a cija su deca tamo isla, i eto nas i dan danas tu, srecni i zadovoljni! Dakle, moj savet je da licno odete u svaki vrtic, cak i ono koje bi odbacili zato sto izgleda malo ili “obicno” jer reklama moze da pruzi laznu sliku, kao i da se dobro raspitate kod onih cija su deca isla/idu u vrtic koje vas zanima jer takodje mozda uopte nije tako dobro kakvo se vama ucini citajuci o njima. E da ne zaboravim, posle tog prvog a pre sadasnjeg vrtica imali smo kratko iskustvo sa jos jednim, za to malo vremena koliko smo tamo proveli mogu se pohvalno izraziti, u onim stvarima koje sam videla. Rec je o takodje privatnom vrticu Pitagora, koje se oslanja na Montessori principe. Licno mi se njena pedagoska teorija umnogome dopada, i stekla sam utisak da je u Pitagori ispravno primenjuju.. Takodje, vaspitaci (upotrebicu taj izraz iako je neadekvatan u Montesori sistemu) su bili obrazovani i veoma strpljivi, i odlicno su pratili dinamiku interesovanja dece. Odustali smo od Pitagore zato sto nam je od septembra bio promenjen termin vezbi od septembra na koje Kolja ide svakodnevno a i inace smo dosta udaljeni tako da nismo mogli da uklopimo vremenski boravak tamo – a tu su malo striktni, zbog programa, oko vremena dolaska…Dakle topla preporuka za Pitagoru u tim aspektima. A sada, da se konacno vratim na glavni razlog pisanja ovog romana, a to je pohvala naseg vrtica Dvoristanceta na Banovom brdu. Vrtic se nalazi na Banovom brdu, na novoj lokaciji, (ranije su nam bili na minut i po hoda,u Kraljice Katarine a sada su malo dalje), na korak od Kosutnjaka, u novoj lepoj, prostranoj i svetloj kuci. U kuci je sve potpuno novo, precisto, sa vedrim bojama i lepim decjim namestajem. Dakle ceo ambijent je veoma lep, a takodje je i sam prostor odlicno rasporedjen u odvojene celine za igru, rucavanje, spavanje… Kosutnjak je, bukvalno, na par minuta hoda, sto deca maksimalno ‘zloupotrebljavaju’ kada god je lepo vreme a cemu se i roditelji raduju. Ja sam ranije Kolju svaki dan vodila u Kosutnjak a sada mozemo to vreme da iskoristimo za odlazak na sport, bazen, druzenje… Kuhinja je domaca i raznovrsna, sa supom svakoga dana, vocem, uzinama… Broj dece je veoma mali otprilike je cetvoro dece po vaspitacici, sto je izuzetan benefit za dete – rad sa detetom je gotovo individualan a opet imaju dinamiku grupe i zbog toga sto ih je malo osecaju se kao da su u nekoj svojoj porodici. Upravo to je onaj kvalitet koji je najvazniji za dete, a koji je najredji za neki vrtic. Ta posvecenost, beskrajna strpljivost i ljubav prema deci zbog koje se oni osecaju kao kod kuce, raduju se da idu tamo a sve mnogo bolje i lakse prihvate i nauce. Secam se kako sam, kada sam prvi put otisla u Dvoristance i upoznala se sa vaspitacicama i decom, oset_ila neku posebnu harmoniju i mir, sto nisam oset_ila ni u jednom prethodnom vrticu. Ovde se oseca kako su deca zadovoljna i srecna, kako su voljena i kako ih razumeju. i da je I samo to kvalitet ovog vrtica, ja bih bila prezadovoljna i ne bih trazila drugi, a ovde dobijaju jos puno toga. U vrtic iako je na Banovom brdu dolaze deca sa razlicitih krajeva grada - Novog Beograda, Vidikovca, iz centra…i kasnije i njihove mladje bate/seke i ja ne znam da li je takva situacija I sa nekim drugim vrticem, ali to meni govori mnogo. Sve ono sto se meni dopadalo kada sam citala programe vrtica koji su mi se ucinili kvalitetnim ( Zmaja, Juce otkrivalice…) ovde primenjuju, i to sa ogromnom ljubavi, strpljenjem i kreativnoscu, a deca na pravi nacin, sa entuzijazmom, lako i spontano usvajaju. Kolja svaki dan napravi nesto lepo, crtez ili kolaz, ili origami, stalno uci nesto novo i ja iz dana u dan primecujem veliki napredak na njemu, u svakom smislu, i prepoznajem uticaj vrtica. Mislim da ih u predskolskoj pripremi spreme odlicno za skolu, i moja prijateljica koja mi je preporucila Dvoristance i cije je dvoje dece tu islo rekla mi je da su bili najbolje pripremljeni u odeljenju. Ja sam malo dosadni tip mame, i svaki dan pitam kada dodjem po malisu kako je bilo i sta se desavalo ili zovem da vidim da li je rucao da bi znala kada da dodjem po njega, i svaki put budem iscrpno obavestena, ili me cak i one pozovu ako je Kolja tog dana slabije jeo. Do njegove cetvrte godine ja sam mogla da ga sa punim poverenjem ostavim jedino sa mojom mamom,a i to ne predugo jer je bio hiperaktivan, i iako je bilo vise devojaka koje su ga povremeno cuvale, ja sam uvek bila tu. Prvi put sam kada je krenuo u Dvoristance mogla da ga ostavim sa nekim a da budem potpuno mirna i sigurna da je on bezbedan, i zadovoljan. Takodje, kada su isli u banju Vrdnik na nedelju dana, svi iz okoline su bili zgranuti jer se mi nikada nismo odvajali, i jos uvek spavamo zajedno – u toku su radovi na njegovoj sobi J - a ja sam bila potpuno sigurna da ce sve proteci odlicno sto se tice odvajanja od mene, jedino sam bila malo skepticna oko discipline, ali sve je bilo u savrsenom redu.Vratio se sav vazan, pun utisaka i srecan. On se oseca apsolutno prihvacenim ( sto je meni izuzetno vazno ) i obozava svoje drugare a cesto spominje i vaspitacice - Ljilja/Marija kaze to se radi ovako ili onako, ili kada nesto objasnjava tako mi je Ljilja/Marija rekla, hoce i da ih vodi na more sa nama… Eto,toliko za sada, preterala sam sa duzinom, ali toliko bih lepog jos mogla da kazem. Ako ste u potrazi za vrticem ili nezadovoljni onim u koje vam klinci idu od sveg srca preporucujem Dvoristance, otidite da ga vidite, upoznajte se sa vaspitacicama i decom, idealno i sa roditeljima ( vecina dolazi po decu izmedju 4 i 5,30 ). Ne verujem da cete u nekom drugom naci sve ono sto on ima, a po meni, posle mojih iskustava i razgovora sa drugim mamama, najvaznije su osobe koje rade sa nasom decom. Da ne odradjuju svoj posao, da ne budu nervozne, da su obrazovane i kreativne, i najvaznije da budu empaticne, strpljive i da vole nasu decu. A toga u Dvoristancetu ima napretek. Veliki pozdrav svima! Tamara
< Poruku je uredio Ana RR -- 8.9.2011 8:15:10 >
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
), cak je i sama trazila da ide u vrtic (vrtic je odmah preko puta nase kuce i kad god bi izasli na ulicu ona bi isla pravo tamo). Prva 2 dana je bilo super, nije plakala, ma ne bi me ni pogledala kad je ostavim ali vec treceg dana se to promenilo. Valjda je shvatila da to postaje neka obaveza i da ne odlucuje ona kad se ide tamo. Narednih 10-ak dana je plakala kad god je ostavljamo, malo se smiri pa opet. Ja slusam sa terase kako place i doziva nas
Može da im upadne svaka budala. Nisam se svađala sa onom ženom koja je zadužena za upis, jako sam žurila, ali razmišljam da nekom nadležnom pošaljem mail. Oni stvarno nisu normalni!!! 
Kad smo dosli, posle jedno 45 minuta, izneli su ga, on je plakao iz sveg glasa, dotrcao do mene i stegao me za majicu i jecao, plus se ukakio (dobro, to ne zameram momentalno, nadam se da bi ga presvukle nakon dorucka). Moram da napomenem da je on jako drustven i veseo, od rodjenja okruzen velikim brojem ljudi, nije neka kenjkava beba. Kad smo usli nasmejao se vaspitacici i mislim da bi sve bilo ok da su nas pustili da budemo jedno desetak minuta makar tu ispred sobice sa njim, da se malo oputi i oslobodi. Ne znam kakav im je ovo metod. Starija vaspitacica je rekla nesto u stilu sve je to normalno, svi placu, to tako mora. Ja znam da moje dete ne place tek tako. Kapiram da je guzva i prvi dan i da one imaju iskustva sa svim tim vise od mene, ali ovo mi je nekako malo pregrubo, ne znam da li gresim. Do sutra cu se pribrati i morati da malo popricam sa njima, bojim se da ce ovako navuci traumu bez potrebe. 
meni je to previse,ne mogu ni da zamislim kako stignu svu decu da gledaju i paze
