zeljo
|
Uh, kad se samo setim pocetka i prihvatanja bebe od strane starije seke. Izmedju mojih devojcica je razlika nepunih 15 meseci! Prvo sto se nikad od starije nisam odvojila ni na dan, tako da je sam odlazak u porodiliste bio stres. Rekli su mi da je bila dobra, ali kad god bi cula neki zenski glas, dozivala bi mamu! A onda dolazak kuci i upoznavanje sa sestricom, pakao! Prvo, nije mi ni dozvoljavala da je dojim, kad god bih uzela bebu, ona uhvati mene za ruku i trazi nesto, jer bas bi u tom trenutku da pije vodu, npr. iako ima jos nekoliko njih u sobi, ja sam ta koja joj daje vodu. A onda su usledili udarci, kad god bi prosla pored nje lupila bi je, a kad nije mogla nju, onda nekgo drugog. Svekrvu je urnisala u tom periodu, ruke su joj bile pune njene kose! I tako mic po mic, mesec po mesec, dosli smo do faze da ljubomorise jedino kad neko poklanja paznju bebi, onda ona ulece u kadar i dokazuje se da bi skrenula paznju na sebe. sada je i ljubi, mazi, grli, prica joj na nekom svom jeziku. Ali, sto kaze ribizla, starija je na prvom mestu, bebu samo podojim i ostavim, (bar u pocetku, sad bi i ona da ucestvuje u svemu), a ja stariju i prosetam i igram se sa njom dokle god to njoj prija! Jedva cekam period kad ce i beba jos malo da poraste pa da se zajedno igraju, a to ce biti uskoro.
|