Klarita
|
A, eto ja da se oglasim jer sam porodjena CR i beba je sa mnom od izlaska sa intenzivne. K se rodila u 10i25, u sobi sam bila oko 16h i oko 18h mi je donesena, spavala mi na grudima cele noci. Kada je pedijatrijska sestra videla moje bradavice, zabezeknula se. Uporno smo joj gurali moje dojke, ni da povuce ni Boze daj i tako tri dana. Onda od cetvrtog ja vec padam u trans jer ne osecam da nadolazi mleko, beba ne sise, tj ne vuce, mm mi donosi vise razlicitih pumpica, ne izlazi ni kap. 5.noc krecu da se smenjuju kod mene redom svi, od cistacica do direktora bolnice i svi mi masiraju dojke i vuku bradavice-nista i dalje. 6.vece ja sam i dalje u bolnici, mm, majka i tetka kod mene...jedan jedini dr me ubedjuje da budem uporna, bice, svi ostali da "dignem ruke". Vode me na UZ dojki, gde se vidi na levoj dojci izuvijan mlecni kanal i bradavice koje nema, izgleda kao uvucena, ali smatra i onkolog da je prakticno nema i ne moze se izvuci i da je eto sreca u nesreci da se laktacija jos uvek ne uspostavlja prvi put u svojoj karijeri je video tako nesto, bar tvrdi.9.dana me tek pustaju iz bolnice i ja i dalje nemam nikakav osecaj u grudima, ni kapi mleka. 8.veceri su uspeli nakon 3h intenzivne masaze uz pomoc pumpice da izvuku 10ml, tada je jedna od sestara bacila soljicu sa kafom i bukvalno preklinjala sve oko mene da prestanu da me maltretiraju, bol je bio nepodnosljiv, grebala sam noktima sto, stenjala i nogama ogulila linoleum u sobi. Dolazimo kuci 9.dana i dalje nista....i tako 20 dana, a onda nesto tik malo primetim na brushalteru...opet krecu pumpice, beba stalno na dojkama, niiiiiiistaaaaaaa. Pozvala sam dr-a, objasnila mu i jedino sto mi savetovao je ako ne daj Boze krene eksplozija, da zovem patronaznu...eksplozije nije bilo. Tako se zavrsila moja epizoda dojenja. Tako da teorija o tome da svaka majka moze da doji, nije tacna, a jos manje da svaka zena ima mleka. Nisu ga imale ni moje dve tetke sa oceve strane.
Sada su moje dojke uocile pedijatrica i ginekolog (vec bio upucen, ali cekao misljenje pedijatra uz UZ snimak leve dojke koja inace kriticna) u sali za CR, i odmah upisale da mi se od jutra da terapija za svaki slucaj, bromokriptin. Vec sam sa K pregrmela to da ne mogu da dojim, pa mi eto sada uopste nije pala tesko sva ta prica i sve sto se desava.
Zato sam i napisala da nisam kompetentna da dajem savete o dojenju, ali ni u ludilu da ubedjujem majke da daju Ad mleko bebama, zao mi je sto je Jovica drugacije shvatila moj post. Jedino sto sam htela reci je da nema veze s mozgom da su deca na AD mleku drugacija od dojenih, a najmanje da pokazujem svoju grizu savesti i bla truc, jer je nemam Mojim slucajem se bavilo celokupno medicinsko i nemedicinsko osoblje,ali nije bilo pomoci. Padala sam u trans par nedelja nakon porodjaja sa K, plakala i samo se dojkama bavila i samo mi to bilo u glavi. Sada, jok more, samo razmisljam da li je sit, da li je kakio, kad je sledeci obrok, koliko je popio itd
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
, ja sam mogla da se izmuzem samo u prvih mesec dana a posle prakticno ni kap a kazem ti dohranu smo probali ali moja D je bljuckala od nje. Nije joj trebalo tako da to koliko ti svog mleka izmuzes nema veze. Ja sam u prvih mesec dana mogla i 200ml da izvucem i ova moja bi popila svih 200. 
Srecom trajalo bi po minut dva pa prestajalo, a bebac je i dalje sisao.
Ja trazila, preko veze dobila jedan...posle sam trazila i na odeljenju, ali cvrc milojka
Prvu bebu kad sam rodila sve je bilo ok dok nisam izasla iz bolnice... E tu krece pakao.. Neznam dali ste citali mamicin post u vezi dojenja i ja sam prosla isto kao ona ... Grudi upaljene, dete vrsiti, bradavice do krvi ( jos su mi pre male) tri puta dnevno je dolazila babicA da me masira ,uci, savetuje menja obloge ja pod temperaturom stravicnom tako sam i zavrsila u hitnu, oni mi daju ( nesecam se koju) inekciju ( nije za prekid laktacija) ja pocinjem da trnem,gubim svest, gusim... dete kuci ja u bolnici i tako... stres, depresija i ostalo to tek sledi kad sam izasla, prvi dani najlepse uloge MAJKE je meni prosla evo bas ovako... i trudila sam se... ii???? Mozda ovja post nije za ovu temu , ja nisam protiv dojenja samo sam htela da dam primer da to neide bas kod svakog tako lako. Uopste nemam ni trunke grizu savesti sto sam drugo dojila 17 dana i trece i cetvrto od starta na AD... Ja sam srecna sto su mi oni zivi i zdravi i mislim da sam pametno postupila za svoju decu , jer svaka majka zna kako je najbolje za svoje dete.
