|
eugenija -> RE: Koliko smo empatični? (22.9.2009 11:12:09)
|
Često razmišljam o crticama...
Moja drugarica koja je duže vreme bila čekalica, jedne prilike mi je ispričala kako se isplakala na nečijem dečijem rođendanu u momentu kada je mama od svavljanika uzviknula: "Mame, priđite sa dečicom da gasimo svećice na torti!" I ona kaže, ja se okrećem, nemam koga da uzmem, a sve mame okolo podižu dečicu ka torti, odem u wc i isplačem se kao ljuta godina..
E sad ja sam takva da svaku priču zamišljam u slikama da bi se valjda što bolje empatisala. Ja sam zamislila i taj rođendan, i tu tortu, i sve svećice plamte, zamišljam boje torte, mamu kako pozova druge mame i decu, nju kako se zbunila, onda počinjem tačno da osećam kako se ona osećala... Često mi se to dešava.
Mislim da sam po prirodi empatična, a i moje zanimanje nekako ide u skladu s tim.
Puno sam se u životu davala drugim osobama, razumevala do srži, do koske, ali dešavalo se i da onda te osobe traže još više i više dok me energetski ne iscrpe. Vremenom sam naučila da je dovoljno biti 40% empatičan (umesto 100%), i da i sa tim postotkom uspešno mnogu razumeti druge, a da se ne potrošim i ostanem prazna ljuštura.
|
|
|
|