|
Jole84 -> RE: Porodila se Jole84 (30.5.2014 18:32:30)
|
Hvala vam još jednom,mnogo mi je značila vaša podrška,doduše pročitah tek kad sam stigla kući,ali sve sam se naježila [sm=smiley1.gif] [sm=smiley27.gif]
obećah da ću da ispričam utiske pa da pokušam dok se Milče ne razbudi [sm=smiley36.gif]
U petak ctg uredan,bez kontrakcija,zatvorena,dr me opet vrati kući,kaže mi da ću najverovatnije da izdržim do ponedeljka,tad bi mi bio sedmi dan u terminu i porodio bi me svakako,nije hteo dotle da sili indukcijom. Moja drugarica babica i dr idu u nedelju da posete klince u divljane i niko se ne nada da sam baš toliki baksuz da mi vodenjak pukne baš u subotu na nedelju u 4 ujutru [sm=smiley36.gif] od početka smo planirali da me on porodi a ona dežura,ali to je ono kad kažu "ne pravi planove da ti se bog smeje" [sm=jezicek.gif] Mm me odveze i ostave me,zatvorena skroz,posle pola sata od pucanja vodenjaka mene krenu kontrakcije,počnem da merim vreme i vidim da su jako blizu,u sebi se mislim "brzo ću"....Bolovi sve jači,u 9 ujutru počinjem da ih merim na 5 minuta pa sve manje i bez prestanka...trpim i jaučem u sebi a devojka pored mene vrišti na indukciji,kaže mi "ovooo su bolovi,uživaj",ja otvorena pola prsta [sm=zmeden.gif] Moj dr pozove dr koja će da me porodi,stvarno su bili ok prema meni,ne mogu da grešim dušu,jedna babica me je čak u najvećim bolovima držala za ruku,sećam se toga kroz maglu...U 11h doktorka odlučuje da me priključi na indukciju da ubrza stvari,kontrakcije neprestane,ja i dalje zacementirana,a plodova voda istekla,beba je tad bila ok,ctg prati sve. Eee tek tad počinju bolovi i muke. Postalo mi je jasno zašto su trudnice iz tromesečja govorile "sve samo ne indukcija" sve mi je to prošlo kroz glavu....čini mi se da sam negde do 1,2 imala snage da nekom i odgovorim na poziv,posle toga kraj......bolovi nesnosni,čupam kosu,jaučem kao konj,sati ko godine,u neko doba daju mi inekcije protiv bolova,sećam se 5 komada a onih između ne,na zadnju odreagujem katastrofa,povraćam po podu,sebi,propadam...ne znam otkud mi onolika voda koju sam povratila s obzirom da sam klistirana,skroz sam dehidrirala,priključuju me na kiseonik par sati,bolovi bolovi.....U 18h me odvode u porođajnu salu,pomislim se "dobro je,kraj će" ali to i dalje traje,pored mene porađaju drugu ženu,mene niko ne registruje što vičem da umirem (sad mi dođe smešno [sm=smiley36.gif] ) a sećam se da kad sam stvarno mislila da premirem da je dr rekla 5 prsta otvorena,fali mi još 3cm,bolje da me opalila maljem po glavi,muke da mi skrati leleeee....Kad je došlo vreme da se napnem ja nisam imala ni mrvu snage,glava mi je padala,vikale su mi da ne sarađujem a davala sam sve od sebe...[sm=smiley13.gif] babica mi je nalegla na rebro mnogooo puta,mislim da mi je naprslo jer i sad ne mogu da udahnem vazduh lepo ni da se okrenem na tu stranu...sam porođaj nije trajao dugo koliko sve pre toga. U 19h začula sam plač moje bebe. Znam da su rekli da je dobro što odmah plače,izmerili su je i stavili mi je na grudi. Ooo Bože dragi kad sam je videla.... [sm=love.gif] Neopisivo,ne mogu da kvarim rečima,moj anđelak nastao od folikulčića koji sam otpisala...moji bačeni papiri za vto,čudo moje,leži mi na grudima [sm=smiley27.gif]
Sutradan kad je došla vizita dr je reko "to je ta ženica kojoj zamalo da radimo carski da spasemo bebu..."
Nisam zaboravila,bilo je traumatično,bolno,neopisivo,pomisliš neizdrživo a izdržavaš...neću nikad ni da zaboravim ali sada znam da vredi,vredelo je svake muke. [sm=smiley1.gif]
|
|
|
|