meri popins
|
ja moram da se oglasim ovde , iako vidim da je tema jakoo zastarela, ali prosto ovaj komentar mi je zaparao oci.
Vec skoro 2 godine cuvam decu u NS, zavrsila sam visoku skolu za vaspitaca, takodje u NS, posao ne mogu da dobijem jer je situacija takva kakva je.
Pa sam pocela da cuvam decu, prvenstveno jer ih volim i jer mi je to poziv, pa onda i zbog novca.
Do sada sam cuvala petoro dece i sa svim porodicama sam i dalje u lepim odnosima , iako s nekima vise ne radim.
Jako volim svakoo dete koje sam cuvala i svako sam upoznala jako dobro. Znam tacno nacin na koji se uspavljuju, kako da ih zadobijem da jedu iako ne zele, kako da ih umirim kad placu, kako da ih smirim kad traze mamu, kako da ih lecim kad su bolesni... Sve sam radila sa puno ljubavi i paznje i truda.
Sto se novca tice, uvek sam bila otvorena za saradnju, znam kako se zivi i nisam bila bog zna kako zahtevna,
ali vecina mi je sama nudila 150 po satu, neki cak i vise i uglavnom nisam nista u kuci radila osim rada sa detetom i pripremanja obroka.
I sve to na zelju roditelja, uglavnom mama. Bilo im je vazno samo da je dete srecno, sito, da je srecno i bezbedno.
Dadilje puno daju deci, a ne " samo ih cuvaju, sede, ne rade nista i uzimaju pare"
Ja znam da ima svakakvih, ali neki se trude zaista i vole vasu decu i pruzaju im ljubav. I velika je obaveza brinuti o tudjem detetu, psihicki stres, ne daj boze da mu se nesto desi...
pozdrav :)
|
Odštampaj
