jelana9 -> RE: Dabroston (28.1.2009 13:11:27)
|
Nisam zelela da pisem mnogo o ovome,ali sam i ja pre tri godine prezivela ono sto ti sada prozivljavas. Ostala sam normalno u drugom stanju,tada razmisljajuci sasvim drugacije nego sada.Nisam umela da se pazim,prihvatala sam sve zdravo za gotovo.Znas,covek misli da je najjaci,a u stvari je slabiji nego sto moze da zamisli. Iako je bila zima,stalno sam se kupala i sa vlaznom kosom kao najveca ludaca-izlazila u grad.Sve do trenutka,kada sam se okliznula i pala {napraveci spagu} u tom istom kupatilu. Uz to,imala sam naviku,da se kupam vrelom vodom,sto je jos jedan minus. 1.januar,ja onako posle pada ustajem i kao da nije nista-idem u goste kod moje majke.Usput sam osetila curkanje tople tecnosti-znala sam da je krv. U bolnici,posle pregleda uz krvarenje kazu da nije doslo do spontanog,iako ja osecam da jeste.Salju me kuci,uz napomenu-da se javim ako se nastavi krvarenje. Odem ja kuci,odmorim,stomak ubija od bolova.Odem u toalet-ispadne parce... Znala sam da je gotovo. Uvece su me ocistili uz anesteziju,ne secam se nekih delova.Samo velike praznine u stomaku{mogla sam da napipam mekocu i rupu}...Depresija... Nekoliko dana,me je suprug vodio izgubljenu za ruku.Isla sam kao robot... Krivila sam sebe.A to je najgore sta covek moze sebi da uradi.Cak se umalo nisam razvela... Posle sam lecila clamidiju i druge infekcije. Mislela sam,da nikada necu moci da ostanem trudna... Ali,sve se prezivi.Hvala bogu,sve dodje na svoje. Ja i dan danas,kada dodje dan termina prosle trudnoce,pomislim-sada bi mu bio rodjendan,sada bi imao toliko godina...Zaboli u grudima,stegne u stomaku...Ali,veruj mi kada se bude sve zalecilo,rana dole i rana na dusi-opet ces ostati trudna.
|
|
|
|