Ushtipak
|
Hvala vam puno na podrsci! Pretpostavljam da ce proci ovaj najtezi period. Ja mrsavim, izgubila sam 9 kilograma od porodjaja, brze od toga i ne smem, jer dojim bez dohrane, ali sad mi je ostalo jos 7 kilograma i nikako, vec skoro mesec dana vaga se ne pomera. Ali to je za neku drugu temu, naravno. Moj problem u vezi sa izgledom je sto sam do pre tri godine izgledala veoma lepo, a pritom se bavim poslom u kome je izgled vazan. A sad sam skroz propala fizicki, nisu samo kilogrami, stomak mi izgleda jezivo, taj rascep misica je gadna stvar, naduvena sam kao da sam tek porodjena, kao recimo da sam u 5,6 mesecu. Zaista me to potresa. Za kucu jedva da imam i snage, samo radim najosnovnije. Ne kuvam, osim vikendom ponekad, a lepo kuvam i ranije me to opustalo i radovalo. Nemam sta da obucem jer mi je sve tesno, a para naravno niotkuda da se bar nesto kupi dok ne ratim liniju, i onda obucem najsire, najrazvucenije stvari koje imam, pa izgledam kao da sam posla da skupljam karton i staro gvozdje, a ne kao elegantna, sredjena, lepa i vitka zena kakva sam bila do skoro. Sto je najgore, u mojoj glavi ja i dalje tako izgledam, jer sam navikla da tako izgledam, i kad god se vidim u ogledalu, zapanjim se! Ko je ova debela, grbava, celava riba i sta radi u mojoj kuci?? Eto da se nasalim malo... Hvala na dobrim savetima, izadjem ja i sa drugaricom (doduse, moram bar jedno dete povesti), pogledam i seriju ponekad, ali mi se cini da su hormoni u pitanju jer sam tako bezvoljna. Sve mi je sivo i stalno sam umorna. Nemojte misliti da ja tako po kuci kukam i placem, naprotiv, drzim se i ustanem, i okupam ih i nahranim, i idemo u setnju, i sve po redu funkcionise. Pevam pesmice, pravim kule i garaze, vozim proklete kamione po kuci i naravno, borim se sa stalnim pravljenjem djubreta, nereda i smrada. Kako tako mala bica mogu toliko da opogane kucu, pitam se... Ako ceo dan vredno radim, i neprekidno perem, presvalcim, cistim i sredjujem, kuca je na kraju dana ista kakva je bila to jutro, kao da nista nisam radila. Stalno radim, i stalno svakog dana sve iznova. To je tako dosadno i nezahvalno. Kad mi se ujutru muz namirise, okupa, zalize kosu, zategne kravatu, uglaca cipele i poljubi me pa ode na posao, menjala bih se sa njim po svaku cenu...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
. 
Verujem da ce to da se promeni kad budem pocela da radim. Diabla ja se nadam da cemo.se izboriti sa tom depresijom. Ja verujem, jer imamo zbog koga da zivimo. Toga se setim i prodje me brzo kriza.
I moram da napisem, sa ponosom, PROSLO JE! Evo vec sedam dana se osjecam kao stara ja. Nadam se da ce tako biti i dalje. Dosta mi je pomogao razgovor sa dr. A desilo mi se da budem prisutna sceni gdje beba od 9 mjeseci zivot uzima majici, i tako od prvog dana otkad se rodila. Jedan sekund ne miruje, skace i place, ne spava po cijelu noc i dan. Inace, ta zenica je Norvezanka, i ona mrtva 'ladna. I onda sam sebi rekla da je dosta! Nemam razloga da se bedacim. Niti da razmisljam unaprijed, sto je moj najveci problem. Ali mislim da su mi se i hormoni stisali. 
, nadam se da cemo ih se uskoro resiti. 
