RE: Postporodjajna depresija (Puna verzija)

Forum >> [Beba] >> Posle porođaja



Poruka

Rina -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 13:36:11)

Dovoljno sna i zdrava ishrana cuda cine,mislim da treba od toga da se krene!!

I kad se oporavimo od porodjaja obavezno jedan ludi vikend samo za sebe,pivo&rock'n'roll ili vec ko sta voli; KAO IZDUVNI VENTIL!!!
PROVERENO [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 14:13:42)

Citam sve vase postove i pune su mi oci suza, jer i mene muci isto sto i vas. Ali citala sam da je to postporodjajna tuga koja traje do 6 nedelja, a PPD se javlja oko 6 mjeseca nakon porodjaja. ja se tjesim da je to samo "baby blues" iliti postpor.tuga. dan i noc bih plakala, a suzdrzavam se zbog bebe. Cim ga uzmem kod sebe on place, a kod svih drugih je miran. Stalno razmisljam o prijasnjem zivotu, kako sam lagodno zivjela i uzivala u svakom momentu... Svaki plac me odvede do ludila, a da ne pricam o besanim nocima, a jos uvijek ne mogu normalno sjediti a moram da mu dam da jedem u sjedecem polozaju. I onda mi se sve skupi, i ridam kao malo dijete. Imam pomoc, ali sve je to trenutno... Ja i mm smo dva puta izasli vani, da malo promijenimo, ali mene rana i hemoroidi zezaju, tako da moram kuci da mirujem. Svako jutro se budim sa nadom da ce ovaj osjecaj proci, ali predpostavljam da je jos rano......



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 14:21:51)

ja odoh malo van teme ...al valjda nece zamjeriti ....gledam ovu slikicu Miljana i beba ti je tako slatka [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image]



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 14:23:02)

Čitam tebe i Eug šta pišete. Kontam da je to zbog toga što ste u kući sa bebom. Ušukajte te bebe, kapicu na glavu, u kolica i šetnja. Pola sata - sat prepodne, i isto popodne.
Beba će lepše spavati, a vi ćete videti na ulici nešto zanimljivo, možda sresti nekoga, prozboriti naravno uglavnom o bebi jer o čemu drugome biste mogle. U tuđim očima ćete videti nežnost i divljenje tom divnom stvorenju koje je samo vaše... i shvatićete da je sav vaš trud veoma bitan i da se isplati. Napunićete se pozitivnom energijom.

Recimo, ja imam prelep kontakt sa jednim kelnerom u kafiću blizu moje zgrade. Sedela sam u tom kafići sa Lukinih nepunih 15 dana, tada se kelner i ja nismo poznavali. Prišao je da me posluži i pitao koliko ima beba. Kada sam rekla, on je reagovao sa "[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley3.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley3.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley3.gif[/image] ja nikada nisam video taku malu bebu!". Luka i ja redovno odlazimo tamo na kafu. Juče smo sedeli u bašti i Luka je ušao u kafić i rekao kelneru "Idemo kući, moram da vidim da li imam para u džepu" i izvadio 5din da plati račun. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] Tip je oduševljen, a ja mu uvek ostavim bakšiš jer vidim koliko mu je drago svaki put kada vidi Luku. Nikada mu nije teško da Luki napravi kafu (ugreje mleko u istoj šolji kao što je moja).



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 14:24:33)

[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image] Tasho...mudro zboriš



oliveradj -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 14:26:36)

Kad sam otvarala ovu temu sa starim nikom mislila sam da sam jedina koja se tako oseća. Depresija traje jedno vreme najgore je post. porođajni oporavak, grčevi, naročito ako beba plače jako puno prosto izludi plač. Mislila sam da sam loša majka jer sam htela da izludim od plača što je sasvim normalno za većinu majki. Čak sam na predavanju iz psihologije slušala o tome kako su neke majke slučajno počinile čedomorstvo jer dete nije prestajalo da plače. Vreme je jedini lek za sve, kada dete malo poraste sve će biti mnogo lakše.



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 15:25:49)

IZVORNA PORUKA: Miljana_Hn

Citam sve vase postove i pune su mi oci suza, jer i mene muci isto sto i vas. Ali citala sam da je to postporodjajna tuga koja traje do 6 nedelja, a PPD se javlja oko 6 mjeseca nakon porodjaja. ja se tjesim da je to samo "baby blues" iliti postpor.tuga. dan i noc bih plakala, a suzdrzavam se zbog bebe. Cim ga uzmem kod sebe on place, a kod svih drugih je miran. Stalno razmisljam o prijasnjem zivotu, kako sam lagodno zivjela i uzivala u svakom momentu... Svaki plac me odvede do ludila, a da ne pricam o besanim nocima, a jos uvijek ne mogu normalno sjediti a moram da mu dam da jedem u sjedecem polozaju. I onda mi se sve skupi, i ridam kao malo dijete. Imam pomoc, ali sve je to trenutno... Ja i mm smo dva puta izasli vani, da malo promijenimo, ali mene rana i hemoroidi zezaju, tako da moram kuci da mirujem. Svako jutro se budim sa nadom da ce ovaj osjecaj proci, ali predpostavljam da je jos rano......



miljana draga ja eto nakon 6 meseci kao sto sam vec pisala drma me neka duga depresija. pre porodjaja moj zivot je bio totalno drugaciji izlasci putovanja itd, sada je totalno drugacije sto je normalno ponrkad ne mogu da se snadjem u novboj ulozi. onda se setim kako sam grozno prosla na porodjaju kako sam se namucila pa mi krene neka tugas ma ni jas sama ne znam sta mi je



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 15:46:28)

IZVORNA PORUKA: Rivana


miljana draga ja eto nakon 6 meseci kao sto sam vec pisala drma me neka duga depresija. pre porodjaja moj zivot je bio totalno drugaciji izlasci putovanja itd, sada je totalno drugacije sto je normalno ponrkad ne mogu da se snadjem u novboj ulozi. onda se setim kako sam grozno prosla na porodjaju kako sam se namucila pa mi krene neka tugas ma ni jas sama ne znam sta mi je

'
RIVANA:
O TOME I JA STALNO RAZMISLJAM I GOVORIM- LAGODAN ZIVOT, PUTOVANJA, SVE MI JE BILO SERVIRANO NA TACNI. RAZMAZENO DERISTE KOJE NIJE O NICEMU RAZMISLJALO. PA ONDA SE I JA SJETIM TESKE TRUDNOCE, GINIPRALA, BUBREGA... O PORODJAJU DA NE PRICAM, DOBRO SAM SE NAMUCILA I STALNO MI SLIKE PROLAZE GLAVOM. A SVE DRUGE U PORODILISTU PROSLE LAKSE NEGO JA, CAK I SA TRUDNOCOM. I MISLILA SAM DA CE SVE TO OSTATI IZA MENE KADA SE BUDEM BAVILA BEBOM. ALI NE, TESKO JE! TO JE MOZDA ZATO JER SAM SE CIJELU TRUDNOCU PRIPREMALA PSIHICKI ZA PORODJAJ, I TO MI JE ZAISTA POMOGLO DA SVE TO PREGRMIM, A U NIJEDNOM TRENUTKU MI NIJE PALO NA PAMET DA PROCITAM NESTO O SAMOM DOLASKU DJETETA I NAVIKAVANJU NA ULOGU MAJKE.

TASHO:
BIH JA RADO IZASLA, ALI ZNAS MOJE STANJE SA RANOM I HEMOROIDIMA. A JOS SU VRUCINE PA SE JOS VISE I POMAMI SVE TO DOLJE. JEDVA I PO KUCI NESTO RASPREMIM.

VUCKO:
HVALA [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 15:59:05)

IZVORNA PORUKA: Miljana_Hn

IZVORNA PORUKA: Rivana


miljana draga ja eto nakon 6 meseci kao sto sam vec pisala drma me neka duga depresija. pre porodjaja moj zivot je bio totalno drugaciji izlasci putovanja itd, sada je totalno drugacije sto je normalno ponrkad ne mogu da se snadjem u novboj ulozi. onda se setim kako sam grozno prosla na porodjaju kako sam se namucila pa mi krene neka tugas ma ni jas sama ne znam sta mi je

'
RIVANA:
O TOME I JA STALNO RAZMISLJAM I GOVORIM- LAGODAN ZIVOT, PUTOVANJA, SVE MI JE BILO SERVIRANO NA TACNI. RAZMAZENO DERISTE KOJE NIJE O NICEMU RAZMISLJALO. PA ONDA SE I JA SJETIM TESKE TRUDNOCE, GINIPRALA, BUBREGA... O PORODJAJU DA NE PRICAM, DOBRO SAM SE NAMUCILA I STALNO MI SLIKE PROLAZE GLAVOM. A SVE DRUGE U PORODILISTU PROSLE LAKSE NEGO JA, CAK I SA TRUDNOCOM. I MISLILA SAM DA CE SVE TO OSTATI IZA MENE KADA SE BUDEM BAVILA BEBOM. ALI NE, TESKO JE! TO JE MOZDA ZATO JER SAM SE CIJELU TRUDNOCU PRIPREMALA PSIHICKI ZA PORODJAJ, I TO MI JE ZAISTA POMOGLO DA SVE TO PREGRMIM, A U NIJEDNOM TRENUTKU MI NIJE PALO NA PAMET DA PROCITAM NESTO O SAMOM DOLASKU DJETETA I NAVIKAVANJU NA ULOGU MAJKE.

TASHO:
BIH JA RADO IZASLA, ALI ZNAS MOJE STANJE SA RANOM I HEMOROIDIMA. A JOS SU VRUCINE PA SE JOS VISE I POMAMI SVE TO DOLJE. JEDVA I PO KUCI NESTO RASPREMIM.

VUCKO:
HVALA [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]




miljana draga ko ja da pisem kad citam sta si napisala, evo pre neki dan cula neku pesmu kao pominju novu godinu a ja se setila kako sam za ng bila u bolnici u teskom stanju pos;le porodjaja i rasplakala sam se da me niko ne vidi.
ja sam mesec dana provela u bolnici odvojena od bebe nisam ga ni vidjala, posle on otisao kuci ja jos ostala pa kad se svega setim tuga me uhvati moji kazu bitno da je sve to iza mene ali to je i dalje u meni.....
pre neki dan sam se videla sa drugaricom na kafi shvatila da nemam sta sa njom da pricam ono jos uvek nema decu i bas je ne zanima toliko moja prica o tome sta je moja beba jela da li sedi ili ne....
osecam se usamljenom.....jako



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 16:49:12)

Pa da, najgore e jer NIKO NE RAZUMIJE! bitno je da kazu: ajde sve je proslo, ili ima i gorih stvari, bla bla.... Ma gonim ih ja sve! Ali ne predajem se i svaki dan se budim sa nadaom da ce zaista sve proci... Jer nada zadnja umire!



Lu -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 16:59:25)

Pa proći će normalno da će proći.
Ja sam u jednom trenutku mislila da ću biti najsretnija osoba na svijetu kad sjednem na svoje dupe bez straha da ću se povrijediti,odnosno kad se mognem samostalno brinuti za svoju bebu...ma svi su me nervirali čak i moja mama zbog prevelike brige,kao ja ne znam ništa i ne mogu ništa,ta bespomoćnost me ubijala[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
A ljudi koji su dolazili u posjet,hej znala sam doći u dnevni boravaki reći im da budu tiši jer mi je njihov smijeh parao uši,zvonio u glavi,užas[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image]

Onda dođe mm i pita zašto sam tako drska ljudi su me samo došli vidjeti,
e onda se posvađamo,ako su me došli vidjeti,vidjeli su me i sad mogu ići ali ne,oni su zasjeli,jedu,piju[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/hudicek1.gif[/image]
Stvarno je glupo što se ljudi ponašaju tako bezobzirno prema porodilji[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]



Dora -> RE: Postporodjajna depresija (29.6.2009 17:00:38)

Draga, meni je teško bilo posle porođaja oba puta, imala sam tu depresiju ali sam mislila proći će. Nije prošlo. Prošlo je vremenom, kako su deca rasla i sve se menjalo, ali prošla sam kroz jako težak psihički period. Moj savet ti je da odeš kod psihologa na neki lagani razgovor, čisto da te sasluša... Mnogi misle da je to sramota, ali ne! To jedino pomaže. Od toga će ti biti lakše. Izbeći ćeš godine crnih misli, umora i nesanice, glavobolja i jeze...Ja sam čekala da prođe a uz to je prošlo i najranije detinjstvo moje dece.Uvek mislim da im nisam pružila celu sebe... i znam da je to istina, ma šta mi drugi pričali...



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (30.6.2009 16:56:27)


IZVORNA PORUKA: lu

Pa proći će normalno da će proći.
Ja sam u jednom trenutku mislila da ću biti najsretnija osoba na svijetu kad sjednem na svoje dupe bez straha da ću se povrijediti,odnosno kad se mognem samostalno brinuti za svoju bebu...ma svi su me nervirali čak i moja mama zbog prevelike brige,kao ja ne znam ništa i ne mogu ništa,ta bespomoćnost me ubijala[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
A ljudi koji su dolazili u posjet,hej znala sam doći u dnevni boravaki reći im da budu tiši jer mi je njihov smijeh parao uši,zvonio u glavi,užas[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image]

Onda dođe mm i pita zašto sam tako drska ljudi su me samo došli vidjeti,
e onda se posvađamo,ako su me došli vidjeti,vidjeli su me i sad mogu ići ali ne,oni su zasjeli,jedu,piju[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/hudicek1.gif[/image]
Stvarno je glupo što se ljudi ponašaju tako bezobzirno prema porodilji[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]


Ja sam zabranila posete posle bolnice ma nikoga nisam htela videti osim mamae i mm naravno. Nosila sam kateter tri meseca praznila besiku nekoliko puta dnevno uz pomoc katetera jer nisam tri mesca mogla da piskim i samo su mi gosti falili, a imala sam i proliv neki pa posto mi sfinter oslabio nekad nisam ni do wca stizala nego se uk.... u gace do wca i sad su mi trebali gosti svi koji su zvali rekla sam da ne dolaze.



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (30.6.2009 16:59:56)

eto i sad kad se setim svega jezim se onda mi dodje neka tuga [sm=smiley13.gif]



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (30.6.2009 17:51:07)

Joj Rivana draga, kad cujem kako si ti prosla, ja treba definitivno da cutim i da zahvaljujem bogu na svemu. I zaista postoji gore od gorega.



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 11:44:56)

Draga Miljana, ja kazem ne dao Bog nikome ono sto sam ja prosla posle porodjaja. [sm=smiley13.gif]



tomic -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 12:11:25)

Ovo je strasno, majke mi... Bas se plasim svega....I zao mi je vas drage moje.. I ja se selim sada kod momka.. Novo okruzenje, selidba, neznam kako cu da izdrzim... A tek kad dodje beba.. Ionako sam sva zivcana..



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 12:42:59)

Muskarca bas ne poremeti puno dolazak bebe, oni i dalje imaju svoje hobije itd.... a za zene je to ogromna promene, uh....pa nije ni cudo sto nam se sve to desava i psiha puca...



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 12:46:33)

Ali najgore je to sto niko ne moze da pomogne i utesi bilo cime, dok to samo ne prodje... znam kad mene drzi neka tuga i nervoza, dok ne prodje, nista ne vredi...
eeeeee, ali bar imamo tracak nade da ce proci.... [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]



Rivana -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 12:50:22)

Jos ako proba da te utesi jos i gore te iznervira bar kod mene je tako



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 12:54:51)

e upravo tako!



Didy -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 16:13:28)

Gledano iz ovog ugla, mislim da sam se dosta dobro nosila sa celom situacijom, iako nisam baš slavno prošla na porođaju, iako sam skoro ceo dan bila sama, iako je Stefan prva 2-3 meseca toliko plakao da su već sve komšije konstatovale da njihova deca nisu imala te faze i da bi oni sami poludeli da im je bilo tako... Ne znam, ja sam se uvek tešila time da je to faza i da će proći, uživala u lepom, zaboravljala ružno, socijalizovala se što sam više mogla, a da to ne poremeti Stefana... Sad kad malo bolje razmislim, i pre porođaja sam bila uvek rastrzana između fakulteta, hobija, posle posla, pa mastera, privatnih časova... Uvek neka frka, jurnjava, nespavanje... Verovatno sam se već bila navikla na to da sam neispavana, da imam prioritete...



Zlatna ribica -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 16:15:05)

Patila sam od baby-bluesa i sama nekoliko dana, prvih mesec dana posle porodjaja. Bila sam neutesna, stalno sam plakala, bez razloga. Sve mi je izgledalo nekako sumorno i tmurno (takvo je i vreme bilo napolju), sve mi je bilo tuzno, bila sam puna strahova za bebu i sebe... Uh, kad se setim, bas mi bude tesko. Pitala sam se sta nije u redu sa mnom, jer sam godinama zelela bebu i bila sva euforicna cele trudnoce u iscekivanju svog malog pileta. Najteze mi je bilo da se borim sa strahovima. Ti strahovi su pelazili granice normale, cini mi se. Uopste nisam mogla da uzivam u detetu, non-stop sam brinula da se ne razboli, ili da se ja ne razbolim, razvijala sam crne i tuzne scenarije, ma UZAS !
Sveki me nije razumela, sve me navodila na to da preispitam sebe cime nisam zadovoljna.
Mama mi je, s druge strane, govorila da je to normalno posle porodjaja, i da mi treba vise "luftiranja", da se vise odvojim od bebe, da izadjem malo sama i prosetam, po kraju, makar 15 minuta.
Muz mi je bio podrska, ali jeste bio zabrinut.

Posle mesec dana sve se sredilo i baby-blues je prosao.

I sad imam ponekad napade straha, ali se borim, ne dam se.



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 18:27:32)

Ja takodje govorim da imam baby blues. Ali ja sam par dana super, a onda mi dodje dan kada bih plakala bez ikakvog razloga. Priznajem- uvijek sam bila razmazena i nikada o nicemu nisam brinula. Sad imam najvecu odgovornost na svijetu. Imam pomoc, ali ja se stalno sekiram oko toga da maltretiram ljude oko sebe, tj majku i onda me jos vise uhvati tuga, zasto sam tako nesposobna, da nista sama ne umijem.

Ne znam, cudno je to kako nikada u trudnoci nisam ni pomislila kako je ovo tesko, nego sam jedva cekala da se porodim i trsim stomaka misleci da ce onda sve biti lakse... Ali se ne predajem, nada je tu, da ce sve doci na svoje, jer NISTA VJECNO NE TRAJE, pa ni baby blues. Dovoljno mi je bilo da procitam Rivaninu pricu, i svaki put zaplacem [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image]



Didy -> RE: Postporodjajna depresija (1.7.2009 23:45:28)

 Imam pomoc, ali ja se stalno sekiram oko toga da maltretiram ljude oko sebe, tj majku i onda me jos vise uhvati tuga, zasto sam tako nesposobna, da nista sama ne umijem.

Ne razmišljaj o tome. Takva sam i ja - pristanem da mi neko pomogne baš kad padam na nos. A onda sam shvatila da moja mama uziva da je sa bebom i onda napravimo kompromis - njih dvoje se druže dok ja obavim sve što moram. Oni srećni, ja rasterećenija.

I nemoj sebe da ubijaš time da si nesposobna. Trenutno je tvoj zadatak da ležiš i da se oporaviš, a posle će sve doći na svoje. Nemoj samo da očajavaš. Samo napred![image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image] Pre svega budi pozitivna.



Stranica: <<   < Prethodna stranica  1 [2] 3 4 5   Sledeća stranica >   >>