jance
|
victoria draga moja, ja sam bila ali prava azdaja negde do mesec dana posle porodjaja, ni sada kad se setim tog perioda ili citam svoje postove ovde na forumu od tada,bukvalno ne prepoznajem samu sebe. isto sam imala svu mogucu pomoc koju covek moze da zamisli, ali mi je sva ta pomoc uzasno smetala. dete mi je bilo zdravo, zahvalno, spavao je 20 sati dnevno a ja sam samo plakala i histerisala, spavala i bila u krug nervozna. nisam se igrala sa detetom, nisam ga mazila, samo sam ga gledala kao nekoga ko mi je poremetio dosadasnji zivot. valjda tu sa njegova puna 3 meseca sam se nekako pomirila sa svim, da jednostavno nazad nema, da cu se buditi nocu od sada pa nadalje, da cu biti puno sama u kuci sa njim, da sam ja ta kojoj se zivot promenio, ostali ce se vratiti svojim zivotima koji ce ostati nepromenjeni. e tek sam tada pocela malko da se organizujem, da idem u setnje, u posete, prestala sam da budem grozna prema muzu i svekrvi, jednostavno mi je sve leglo. ako je pocelo, znaci da ce se i zavrsiti. tu naravno mislim na nespavanje, izolaciju i sve ostalo... svakim danom sam sve blize npr vikendu kad ce nas mm spakovati u kola i idemo u pohode.. za to sam zivela... i tako su prolazili dani i nedelje, i evo, bebac ima 9 punih meseci, pun je energije, dani mi prolaze jako brzo, muz je skontao da moram makar svaki drugi dan da izadjem iz kuce pa mi cesto ostavlja kola ili me posle posla vodi negde i tako. sve je na kraju leglo. jesam i do sada nervozna, mali je opet poceo da se budi zilion puta nocu, ali i za to postoji resenje, i to ce proci....
sad cekam drugo dete, hormoni mi opet divljaju, ocekujem da ce mi biti duplo teze, ali se tesim da ce se i to brzo zavrsiti, pa cu ja onda lepo imati dvoje dece, mocicu da se zaposlim i da nastavim sa svojim zivotom kako sam htela i zamisljala. opet cemo da putujemo, da idemo u posete, da idem na kafu sa prijateljicama, ovo je samo kratak ispad iz sina koji ce proci. nemoj me pogresno shvatiti, volim ja svoje dete, ali njegovim rodjenjem nisam izgubila svoju licnost ko sto mi se u pocetku cinilo. jeste se moj zivot promenio, imam puno novih odgovornosti, ali trenutno ne gledam na to tako crno ko sto jesam tih prvih mesec dana.
poenta ovog kilometarskog posta: pokusaj da gledas na sve na varijantu sve ce to proci.
_____________________________
Bez dece kuća ne raste
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
svaki dan 1000-ka plakanjem zaradim 30.000 malo li je na ovy krizy
cinilo mi se kao da traju citavu vecnost...
