|
ivaj -> RE: Postporodjajna depresija (10.12.2010 13:26:57)
|
Tash,neverovatno je kako si opisala celu situaciju.Ne da te razumem nego prozivljavam isto.
Da muz radi normalno,kao svi drugi ljudi,po jednu smenu,verovatno bi sve bilo lakse.Ovako kad ode ujutru rano i vrati se u devet uvece slobodno mogu da kazem da je isto kao da ga nemam.
Najkriticnije mi je jutro i vece,dan vec nekako preguram.Ujutru moram da nalozim vatru,obucem,ocesljam i sredim Janu pa joj spremim dorucak,a pri tom Jelena kmezi sve vreme i ne mogu ni na trenutak da je spustim.Onda su tu sudovi od prethodne veceri i po jedna masina vesa koju treba prosiriti. I koliko god ubedjivala sebe da me boli uvo sto je lom i kako treba beba da mi je najvaznija,ne mogu,pucam! Tako mi dan krene stresno.
Onda uvece opet ludilo,Jana posasavi,skace,zapitkuje,ludira se i ne ume da zacuti dok ne uspavam Jelenu,onda se derem kao manijak pa par puta ostavim ovu malu da place u krevecu,pa se onda vratim i osecam se kao ludak[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image] A za sve to vreme u meni raste tenzija da mislim da cu explodirati.O pitanjima tipa sta mi je sve ovo trebalo da ne govorim.
|
|
|
|