Trcosava
|
IZVORNA PORUKA: Klarita
Otkaz??? Ma, dajte, molim vas...Jedna u milion to uradila.
Meni u vrticu smeta sto ne vode previse racuna o govoru, pa donosi reci karakteristicne za nas dijalekat. Ali, nije strasno i sporadicno je, za sada se ispravlja. Ali, mali od preko puta, ne ide u vrtic i zove svoju majku, MAMOOOOOOOOO, a moja K nikad me tako nije pozvala. Kod nas je uobicajeno zvanje na O, sto je da se ubijes kad cujes. Ili, "kude, koje, gu, gi" mislim  Takodje mi smeta sto jelovnik pravi med, sestra i sto se nema para za nutricionistu, ali...bice bolje.
E Klarita nasmeja me od ranog jutra!
Vaspitanje de donosi od kuće. Tačka!
MAslačak, bez uvrede, stepen obrazovanja majke, po meni, ne igra ulogu u vaspitanju. Deca nam govore dva jezika jer živimo u stranim državama, tj obrno okreni su bilingvistična.
Svoje dete učim još i engleski, usput. Ne želim da joj namećem bilo šta. Za šta pokaže interesovanje to joj pružim ili ja ili će joj u budućnosti pružiti ustanova.
Jedva sam čekala da dete deportujem u vrtić. Pre toga sam počela i da se brinem za nju. Zašto?
Krenula je u vrtić sa 3 godine jer, ja sam nezaposlena i 'mogu da je pazim'. ALI! Ona na igralištu nije znala da priđe deci, nije da je bežala, ali jednostavno nije ni prilazila. Nije ostvarivala nikakav kontakt sa decom. Ja sam je sve gurala da ide i igra se.
Ok, nije bila bolesna do tada, stoji, ali i to samo zato što jednostavno ovde ni nema dece te nema ni od koga da dobije virus.
Mene nisu slali ni u jasle ni u vrtić. Krenula sam tek u predškolsko. Ali ja sam imala pregršt dece u komšiluku. Svi istog godišta skoro. Imala sam sa kim da se igram.
Vaspitačice... Ja ovde ne mogu da se požalim. Jedino što meni 'smeta' je što deca akd dođu iz wc-a ne pregledaju ih, te su tako deca većinu vremena golih leđa. Ali opet i to razumem. Meni zvuči mnogo dvadesetoro dece na 2 vaspitačice. Ja bre sebe ne mogu da zamislim sa desetoro dece. Da sve pazim... Pogotovo ako su to jaslice. KAd bre da stignu?
E sad, ovde od ove godine imaju mešanu grupu - tj dve grupe i obe su od 12 meseci do 5 godina (sa 6 se kreće u školu). Pa onda nema toliko pelena.
I da se okrenem još i na nečini post o vaspitanju deteta i ponašanja. UVEK dete vuče OSNOVNO vaspitanje od kuće. Problem vidim samo u roditeljima. Dve godine trubim Ani kako ona ne sme nikog da udara. Tj trubila sam. Trubim i dalje, ali izmenjeno i prilagođeno posle godinu dana provedenog u vrtiću.
'Ana, ne smeš nikoga PRVA da udariš. Ako tebe neko prvi udari, zvekni ga nazad, ali TI PRVA nikad ne smeš. To nije lepo'.
Drugi roditelji to očigledno nisu pričali svojoj deci. Dečaci su naravno uvek ratoborniji od devojčica, a u grupi ima 16 dečaka i 5 devojčica. Dakle... Prilagođavanje.
I naravno, ne možete detetu od godinu - dve dokazati takve stvari, te se tako ne mogu ljutiti na dete od godinu dana kad ugrize moje dete. Niti sam se.
Dete kad imam kući mesec dana (letnji raspust) je drugo dete - poslušno. Kad krene u vrtić - havarija. I ne mislim da je uskraćena, naprotiv. Ona ima drugare, drugarice. U vrtiću pevaju, imaju predstave, vode ih na predstave (i oni su tada mirni), idu napolje, idu do šumice... Čak i sami učestvuju na predstavama.
Vrtić po meni nije nužno zlo, već jedno lepo mesto gde mogu mnogo stvari da nauče. Stvari za koje mi nekada nemamo baš vremena.
_____________________________
I flunked anger management! }:->
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
