|
Anoniman -> RE: Odvojenost od deteta (19.6.2011 23:30:21)
|
IZVORNA PORUKA: jabudic
Mm hoce da posaljemo Nemanju kod njegovih pocetkom jula na desetak dana...
On se nikad nije odvajao od mene, a tada ce vec stici i beba, mislim da bi mu to bio potpuni sok... Stigne beba, a njega da povezemo daleko i da ga ostavimo... Mislim da bi se osjecao odbaceno i zapostavljeno...
Tim vise sto ih gleda 2 puta godisnje, i ne poznaje ih... Sve to stoji, da mu je tamo ljepse, priroda, vazduh, zdrava hrana, bice i djeca od njegovog brata, ali ja nikako ne mogu da prelomim...
Mislim da ga ja najbolje poznajem da bi bio bas tuzan [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
Mm kaze da filozofiram [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/hudicek1.gif[/image]
Ja to ne bih radila, ali to sam ja.
Kad se Marko rodio, ja sam sve radila i dalje oko Luke. Želela sam da zna da sam tu i dalje za njega. Želela sam da zna da dolazak bebe neće ništa promeniti u njegovom i mom odnosu, a to nije istina. Promenilo se, i to mnoooogoooo! On je postao mnogo zahtevniji, i to uvek kada sa Markom radim nešto što ne mogu da prekinem, npr hranim Marka, tada Luka uvek dođe sa nekim, opet neodložnim zahtevom, npr kaki mu se. To je ljubomora, i to je normalno. Onda balansiraš. JAKO je teško, ali, mislim da prvo dete treba da bude tu kada stigne drugo, po cenu da mama padne na nos.
|
|
|
|